Dramske tehnike: novi način da upoznamo sebe

Ne treba da budemo stegnuti svojim stanjima, raspoloženjima i navikama, već da primećujemo život koji se stalno menja, kao i okolnosti, sve se neprestano dešava na drugačiji način, i mi možemo da doprinesemo tim promenama.

Gluma je čin otkrivanja, upoznavanja i konstantnog suočavanja sa samim sobom kako bismo bolje razumeli sebe i svet oko sebe, kaže glumica Draženka Čelebićanin iz grupe Akt koja sa Valentinom Kovač drži dramske radionice pod nazivom "Sklopka", namenjene svima od 22 godine pa nadalje. Njihov cilj je da ljudima koji su okovani stegama pomognu da dopru do sebe, da ojačaju samopouzdanje i da sebi daju slobodu da budu šta god požele.

"Shvatile smo da se neke scenske zakonitosti koje se primenjuju u pozorištu mogu primeniti i koristiti u svakodnevnom životu", nastavlja Draženka. "Ako glumac može da bude iskren i kao takav prisutan na sceni, zašto to ne bi mogao svako u bilo kojoj situaciji. Zašto ta jako važna pitanja koja sebi postavlja jedan glumac kada radi na ulozi, a to su 'ko sam ja, šta to radim i zašto to radim?', ne bi postavili i u svoje ime? Prilično je teško tragati za odgovorima na ta pitanja i mislim da su to neke od ključnih stvari koje nas vode u daljim procesima. Da bi glumac znao ko je lik koji igra, prvo mora da zna ko je on sam. Isto tako svako od nas može i treba da poznaje sebe da bi se lakše snašao u bilo kojoj životnoj ulozi".

Igra scenografije u šumi...

Osim klasičnog glumačkog obrazovanja, Valentina se edukovala na amsterdamskoj MAPA akademiji gde je produbila svoja znanja o fizičkom teatru, a Draženka je usavršavala tehnike glasa na džez vokal kampu Šile Kuper, a pohađala je i nekoliko inostranih vokalnih radionica. Zajedno već dve godine uspešno drže teatarske radionice koje pohađaju odrasli, a imaju iskustvo i u radu sa decom u izbegličkim kampovima, mladima sa posebnim potrebama i slično. Na radionice koje trenutno drže može da se prijavi svako ko je željan da na jedinstven način radi na sebi i da uz pomoć glumačkih tehnika menja sebe i svoj život.

Draženka i Valentina u svom radu koriste pozorišne tehnike poznatih pedagoga kao što su Stanislavski, Grotovski, Bruk, Čehov ili Pina Bauš kada je reč o plesnom teatru. Iako se psihologija bavi unutrašnjom analizom, a gluma je usmerena na akciju i radnju, u grupi Akt primenjuju se i alati iz oblasti psihologije, jer su te dve oblasti u tesnoj vezi. Gluma od svog nastanka koristi saznanja o ljudskoj psihi, međuljudskim odnosima i uslovljenostima. Sve tehnike koje se koriste su odskočna daska za dalje istraživanje, preispitivanje i preoblikovanje.

Grupe sa kojima Valentina i Draženka rade su male kako bi mogle da se posvete svakom ponaosob. Draženka kaže: "Svako ima drugačiji sklop ličnosti i zato svakom treba individua­l­no prići. Nemamo spreman kalup, već je od suštinske važnosti da svako dobije svoju priliku da se izrazi na svoj autentičan način."

Nije svaka tehnika koja se koristi u glumi delotvorna kod svakoga. Naprotiv, nešto što će jednog polaznika da otvori i pokrene, kod nekog drugog može da bude beskorisno ili čak štetno. Kroz dugogodišnji rad i iskustvo ove dve dame su naučile da posmatraju svakog kao individuu i znaju da procene u kom trenutku je potrebno primeniti određenu tehniku.

Program po kom rade se sastoji iz tri dela. Jedan se bavi telom, drugi glasom a treći dramom. Rad na telu i glasu predstavlja pripremu za dublji rad, a cilj je da se ova dva "instrumenta" opuste i oslobode kako bi se prešlo na konkretnije scenske tehnike. Valentina je zadužena za telesne vežbe zahvaljujući kojima osoba uči da se fokusira, da osvesti svoje telo i da na jednostavan način iskorači iz svakodnevnice i situacije u kojoj je bila tokom dana.

Kakav je vaš životni scenario...

"Vežbe koje radimo nas navode da budemo prisutni ovde i sada jer su za njihovo izvođenje neophodna usmerenost na sebe i sadašnji trenutak. Kroz njih se, između ostalog, razvija koncentracija i kontakt sa sobom. Vežbe su maštovite, razvijaju vizualizaciju, a umeju i da pokrenu emocije. Neke od njih su komplikovane za izvođenje, ali nije poenta u tome da se zadovolji forma, već da taj pokret dođe iznutra. Zahvaljujući fokusiranju na sopstveni dah i pokret, osoba vrlo lako ostavi ono sa čim je došla na čas i uđe u svoje prirodno stanje," objašnjava Valentina.

Tokom fizičkih vežbi veoma je važno obratiti pažnju na disanje, a svaka vežba razvija fokus i pažnju. Skup vežbi koje se izvode doprinosi osvešćivanju tela - da u istom trenutku znamo šta nam radi jedna, a šta druga ruka, da li imamo napetost u nekom delu tela, da li smo pogrbljeni, ispravljeni, zgrčeni ili opušteni. Kako vreme prolazi osoba prihvata svoje telo u većoj meri i oseća se udobnije u njemu.

"Mnogi kažu da su im vežbe pomogle da se osete hrabrijim i smelijim da urade neke stvari koje zahtevaju prepuštanje, rizik. Kada tako naučimo da osvešćujemo svoje telo na času, navikavamo se na nešto što do tada nismo znali, i postajemo slobodniji i u svim drugim situacijama. Na primer ako na času osvestimo da smo često pogrbljeni, i van časa ćemo se setiti da vodimo računa o stavu tela", kaže Valentina.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.