Dijalog sa svojim bićem

Rodili smo se sami, živimo sami, umiremo sami. Samo kroz ljubav i prijateljstvo možemo za trenutak stvoriti iluziju da to nismo.

Pitanje usamljenosti kao univerzalne ljudske emocije, a opet tako jedinstvene za svakog čoveka, ovako je sagledao glumac i reditelj Orson Vels. I mi se tokom života susrećemo sa iskustvom unutrašnje praznine, nepoželjnosti ili osećajem kao da smo sami na svetu, čak i u prisustvu drugih ljudi. Zapravo, težnja da koliko god možemo budemo među ljudima ili da negujemo odnose za koje znamo da nisu ono što nam je istinski potrebno, jedan je od najčešćih načina da izbegnemo same sebe kao i da budemo sebi dobar prijatelj i osetimo sve ono što se nalazi u nama.

Mnogi od nas osećaju otpor prema samoći. Naročito sada, u takozvanom informatičkom dobu kada imamo mogućnost neizmerne komunikacije i koje često nazivamo dobom odvraćanja i rasejanosti uma. O bilo kom delu našeg života da je reč, brojne su prilike da odvratimo sebe od nas samih, od unutrašnjeg otkrivanja naših misli, emocija, uverenja, vrednosti, onoga što nam je suštinski važno. Tu su sati provedeni ispred televizijskog ekrana, na internetu ili uz mobilni telefon, sportska događanja koja uzimaju svu našu pažnju, preokupiranost poslom, društvenim i političkim pitanjima, putovanja, socijalni kontakti koji ne sadrže istinsku razmenu, beskonačne razvojne tehnike i terapije u kojima više ne vidimo metode samospoznaje, već cilj po sebi. Različiti su putevi za beg od svog bića koji nam inače mogu biti odlični instrumenti za osvešćivanje i sadržajniji način življenja.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.