Dete i brend: kako razviti samopoštovanje

Opasnost je kada percepcija samog sebe bude uslovljena materijalnim, tako da ono što dete ima na sebi postaje presudno za unutrašnji doživljaj sebe.

Da li je istina da se mladi osećaju bolje i da više poštuju sebe ako su obučeni u odeću velikih modnih kuća, ako imaju najskuplje telefone ili putuju na najluksuznija mesta? Da li standard njihovih roditelja utiče na njihovo samopoštovanje i kako je do takve situacije došlo?

Brendiranje odeće za najmlađe započelo je davne 1967.godine kada je Elizabet Tejlor poželela da ona i njena ćerka imaju identične haljine. Veoma brzo modna kuća "Dior" je i ispunila ovu želju slavne glumice. Danas se brendirana dečija garderoba može naći i u "Dolče&Gabana", "Versaće", "Barberi" i mnogim drugim, više ili manje poznatim, buticima širom sveta. Činjenica da je ova odeća sasvim kratko nosiva, jer je deca brzo prerastu, ne umanjuje cenu. Ono što ovu odeću prodaje je, zapravo, etiketa, tačnije brend. Ne ulazeći u analizu ko u vreme svetske krize može da odvoji stotine evra za komad odeće koji će dete nositi, možda samo mesec dana, ni ne znajući pri tom da na sebi ima nešto brendirano ili skupoceno, zapravo je pitanje: ima li smisla deci kupovati brendiranu odeću, igračke, obuću?

Zašto roditelji kupuju deci brendirane stvari? Decenijama unazad žalimo se na poremećene vrednosti kod mladih, a sasvim ignorišemo činjenicu da smo za takav pad vrednosti odgovorni mi, odrasli. Naime, ono u šta mi verujemo to prenosimo i našoj deci. Za njih to predstavlja dominanatan uticaj sve do polaska u školu, kada postepeno postaje važno i mišljenje vršnjaka. Ali, do tada je već utisnuta odgovarajuća osnova na koju će se (ili neće) taj uticaj sredine dalje "lepiti".

Iako se kvalitetni proizvodi mogu pronaći i van poznatih etiketa, roditelji često poistovećuju brend sa kvalitetom. Ponekad žele da istaknu visoki materijalni status svoje porodice ili da deci priušte ono što je njima nedostajalo u njihovom detinjstvu. Veliki je broj i onih koji se pravdaju da "samo" ispunjavaju detetove želje. Međutim, niti su sve dečije želje za roditelje "zapovest", niti to tako treba da bude. Za pravilan razvoj deteta neophodno je da postoje određene granice i kriterijumi ponašanja koje određuju upravo roditelji. Osim toga, one dečije želje koje zaista treba poslušati najčešće ostaju neispunjene (na primer, da provode više vremena sa mamom i tatom, da se zajedno igraju, da i dete ima pravo na svoje mišljenje...).

Dete i brendovi. U predškolskom uzrastu dete ne poznaje vrednost novca niti pojam nekog brenda osim ukoliko roditelji na tome ne insistiraju.Važnije od toga da ima brendiranu odeću u ovom uzrastu jeste da osamostalite dete da u što većoj meri, primereno uzrastu i mogućnostima o odeći samostalno brine (da ume da je ostavi na svoje mesto, odloži prljave stvari, itd.). Takođe, za igračku je važnije da ispunjava kriterijume dobre igračke, odnosno, da istovremeno bude edukativna, zabavna, kreativna, dugotrajna (kvalitetne izrade) nego da bude od čuvenog proizvođača. Naime, čuvene etikete mogu garantovati kvalitet ali i ne moraju.

Posledice naviknutosti na brend su sledeće:

Manje zabave. Kada je dete opterećeno činjenicom da ima skupocenu odeću ili igračke, ono se pod uticajem roditelja prema tim stvarima ponaša sa većim poštovanjem i obazrivošću nego prema svojim potrebama. Ono je svesno da ste vi to skupo platili i počinje da pazi da se ne isprlja ili da igračku ne polomi. Naime, mnoga deca koja iskuse silinu mamine ljutnje jer su isprljali neku skupocenu majicu ili polomili neku igračku nauče ovu gorku lekciju pa se u sledećim situacijama koje nose slične rizike ni ne upuštaju u igru sa vršnjacima.

Stav da je brend kriterijum za procenu osobe. Ukoliko kroz materijalni aspekt (na primer, marku odeće, telefona, tehničkih uređaja...) dete počne da procenjuje svoje vršnjake sasvim je sigurno da neće imati prilike da razvije odgovarajuće socijalne odnose. Naime, bez obzira na to koliko materijalni status roditelja bio visok, to i dalje na garantuje da su deca ovih roditelja dobre osobe i odgovarajuće društvo za vaše dete. Opasnost predstavlja i kada je percepcija samog sebe uslovljena materijalnim, pa ono što dete ima na sebi, ono što je vidljivo svima, postaje presudan razlog za njegovo dobro ili loše raspoloženje i unutrašnji doživljaj sebe.

Samopoštovanje. Roditelji misle da će brendirane stvari doneti samopoštovanje njihovoj deci. Međutim, istraživanja u kojima deca dobijaju pozitivne komentare od svoje okoline, a posebno od vršnjaka, doprinose razvoju mnogo većeg samopoštovanja nego brendirane stvari. Takođe, primećeno je da ona deca koja imaju dovoljan nivo samopoštovanja i priznavanja njihove ličnosti od okoline nemaju interesovanje za materijalne vrednosti. Za razliku od njih, kod one dece koja nemaju ovu vrstu potvrde, materijalizam je direktno povezan sa samopoštovanjem.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.