Promo

Da li možemo da osvestimo druge i šta da radimo s partnerom koji ne želi da se promeni

Zašto je pokušaj da nekog osvestimo i ukažemo mu na pogrešne obrasce ponašanja toliko nedelotvoran, vodi u frustraciju i razdvajanje, umesto na zbližavanje?

Verovatno ste više puta u životu pokušali nekoga osvestiti. To može biti partner koji u vašem odnosu uporno radi istu stvar za koju vam je jasno da proizlazi iz otpora prema njegovoj dominantnoj majci. To može biti prijateljica koja se dodvorava svom nadređenom koji je prema njoj prilično grub. To može biti majka koja nikako da shvati kako je u ulozi žrtve i da svojim boljkama opterećuje druge, a sebi ne pomaže.

Sve bi bilo jednostavnije kada bi taj neko koga pokušavate osvestiti progledao i promenio ponašanje. No, to nije tako jednostavno. Partner iz primera može se složiti s vama da njegov obrazac ponašanja proizlazi iz odnosa s majkom, kako njegovo ponašanje narušava vaš odnos i da bi i njemu i vama bilo puno lakše kada bi se ponašao drugačije.

Prijateljica vam može priznati da bi trebalo da prestane s iscrpljujućim dodvoravanjem, a majka vam može potvrditi kako se od žaljenja i privlačenja pažnje ne oseća bolje. Ipak, sledeći put, velika je verovatnost da će isti obrazac ponoviti kao da osveštavanja nije ni bilo.

Osveštavanje može biti efikasno jedino ako je reč o obrascu koji nije naročito dubok (koji nije nastao u detinjstvu) ili ako je to obrazac koji je već u velikoj mjeri osvešten pa direktno osveštavanje može služiti kao potvrda onog što je „neosveštena osoba" u velikoj meri već spoznala. U protivnom, trud da neko osvesti i odustane od svojih duboko ukorenjenih obrazaca iz detinjstva postaje kontraproduktivan.

Ta „okorelost neosveštenosti", naročito u partnerskim odnosima, može voditi u burne svađe, još žešće pokušaje osveštavanja ili duge rasprave u kojima se onaj „neosvešteni" brani i napada onog koji ga osveštava. Tako se pozitivna inicijativa onog koji osveštava pretvara u nešto što narušava odnos i, umesto zbližavanja i razumevanja, vodi prema razdvajanju i ograđivanju.

Kao što verovatno pretpostavljate, osobe koje osveštavaju puno su češće žene. Žene mogu uložiti jako puno energije u stalno pokušavanje da dopru do svog partnera i osveste ga, a muškarci mogu uložiti veliku energiju u odbranu, trpljenje ili insistiranje na tome da je žena ta koja ima problem koji treba osvestiti. Neki se parovi toliko zakače za ovo jednosmerno ili međusobno osveštavanje da godinama na to troše vrlo veliku količinu energije.

Pritom žena počinje nalikovati na zahtevnu, kontrolišuću ili strogu majku kojoj njen sin (partner) nikad nije dovoljno dobar, a muškarac počne nalikovati na nezainteresirano, buntovno ili agresivno dete koji ne želi udovoljiti majci (partnerki) i promeniti se kako bi ispunio njena očekivanja.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.