9 životnih navika koje stvaraju anksioznost

Okidači za anksioznost - 9 vrsta ponašanja koja uzrokuju neprijatne simptome!

Simptomi koji se javljaju kao posledica povišene anksioznosti su raznovrsni i varirajuod osobe do osobe. Razlikujemo simptome koji se javljaju na telesnom nivou (ubrzano disanje, znojenje, mučnina, drhtanje, mišićna napetost, ubrzan rad srca, osećaj gušenja…) i simptome koji se javljaju na mentalnom nivou ( depersonalizacija i derealizacija).

Istraživanja pokazuju da pojavi i/ili intenziviranju nekih od simptoma mogu da doprinesu i određene životne navike. Stoga, ako uočimo koja su to ponašanja koja mogu biti okidač za aktiviranje simptoma anksioznosti, na njih možemo i delovati u pravcu usvajanja novih,funkcionalnijih obrazaca ponašanja. U daljem tektu saznajte koje su to životne navike u korelaciji sa održavanjem povišene anksioznosti.

Prestanite da se plašite životnih promena: evo kako bez straha izaći iz zone komforaPrestanite da se plašite životnih promena: evo kako bez straha izaći iz zone komforaAjnštajn je rekao i čvrsto verovao da nije suština učenja u tome da se uče činjenice, već da se nauči kako da se uči. Operisanje…

Ne spavate dovoljno

Od detinjstva još znamo da je san neophodan kako za pravilno fizičko, tako i za
mentalno funkcionisanje. Odraslom čoveku je potrebno minimum 7 sati kvalitetnog sna, deci do puberteta 10-11 sati, a adolescentima 8-9 sati. Ako se niste dovoljno naspavali, to je već samo po sebi stres za organizam, što dalje aktivira anksioznost kao upozorenje da organizam nije u ravnoteži. Neispavanost posledično dovodi i do neefikasnosti u ispunjavanju svakodnevnih obaveza vezanih za posao, učenje, i slično, što dodatno pojačava anksioznost i nezadovoljstvo.

Navika koja značajno utiče na kvalitet sna je upotreba mobilnog telefona i različitih
aplikacija pred spavanje koje stimulišu moždanu aktivnost i intenziviraju anksioznost. Ovo je posebno značajno da znamo kada su u pitanju deca, čiji mozak je još podložniji spoljašnjim dražima. Potrudite se da telefon zamenite knjigom ili nekom od tehnika za relaksaciju.

Previše pažnje posvećujete društvenim mrežama

Stalna potreba da proveravate notifikacije na društvenim mrežama, kao i da ih
izlistavate besciljno u vezi su sa održavanjem povišene anksioznosti, ali i depresivnosti. To je i aktivnost koja Vam može skretati pažnju sa mnogo bitnijih sadržaja – na primer, sa učenja.

Vreme vam nepovratno proleti pa se onda javljaju i ljutnja i bes na sebe zbog
neproduktivnosti. Takođe, društvene mreže mogu podsticati i održavati nezadovoljstvo
sopstvenim životom ukoliko upadnete u zamku poređenja sa tuđim ,,savršenim’’ životima.

Umesto toga, usredsredite se na interakcije sa bliskim osobama koje će pozitivno uticati na raspoloženje.

Unosite velike doze kofeina

Da bi izazvao efekat budnosti, kofein stimuliše ,,bori se ili beži’’ reakciju, identično kao
anksioznost. Velike doze kofeina izazivaju sve prethodno navedene simptome, kao i
pojačanu iritabilnost. Utvrđeno je i da su osobe sa paničnim poremećajem, generalno,
povišeno osetljive na kofein. Ukoliko sebe prepoznajete u ovome, pokušajte da količinu kafe smanjite na jednu šolju dnevno, tako što ćete preostalu količinu zameniti crnim ili zelenim čajem, a zbog opšteg zdravstvenog stanja energetska pića i sokove koji sadrže kofein pokušajte u potpunosti da izbacite iz upotrebe – zamenite ih limunadom.

Unosite velike količine alkohola i nikotina

Alkohol i nikotin su takođe psihostimulansi, kao i kofein. Osobe sa anksioznim
poremećajem su sklone zloupotrebi alkohola jer ih ,,opušta’’, posebno u socijalnim
situacijama. Međutim, to je trenutni efekat. Mamurluk sa sobom nosi simptome koji su
karakteristični i za povišenu anksioznost. Ukoliko je ekscesivno konzumiranje alkohola
često, menja se određena moždana struktura i to osobu može činiti anksioznijom i
razdražljivijom. Isti je slučaj i sa prekomernim unosom nikotina, kao i ostalih supstanci koje nalazimo u cigaretama.

Hranite se nezdravo

Budući da su potrebe za hranom i vodom bazične, anksioznost će se prirodno javiti
kao alarm kada one nisu zadovoljene na pravi način. Ako nutricionistu ili endokrinologa
pitate koji je najadekvatniji način ishrane, dobićete odgovor da je to umerena ishrana.
Moderne dijete koje se baziraju na visokom unosu masti i/ili proteina, na niskom unosu
ugljenih hidrata ili na izuzetno redukovanom kalorijskom unosu najverovatnije će se, na duže staze, negativno odraziti na celokupno stanje organizma pa tako i na vašu anksioznost.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.