3 najčešće roditeljske greške: kako kod deteta uspostaviti disciplinu na pravi način

Tri stvari koje bi trebalo da uvek imate na umu, kako biste uspeli kao roditelj da opstanete na putu koji ste odabrali!

tri stvari koje bi trebalo da uvek imate na umu, kako biste uspeli kao roditelj da opstanete na putu koji ste odabrali.

tri stvari koje bi trebalo da uvek imate na umu, kako biste uspeli kao roditelj da opstanete na putu koji ste odabrali.

Roditeljstvo je težak posao. Čak i onda kad sve ide „po planu”. A onda kada baš i n ide, deluje kao nemoguća misija. Oni roditelji koji su odarbali teži put – put nežnijeg roditeljstva i pozitivne discipline, često dođu u situaciju da „sagore”. To su roditelji koji baš i ne daju sebi oduška vičući na decu onda kada im se čini da su prevršila svaku meru. Oni se trude da taj bes kanališu a da sa decom razgovaraju mirno.

A onda naiđu oni momenti kada vam se čini da ste omašili kao roditelj. Da su vam deca neposlušna i razmažena, a da vi jednostavno gubite bitku s tim. Onda se desi da počnete da vičete, kažnjavate, posramljujete dete i radite sve ono što ste se pre toga toliko trudili da izbegnete. Za sve vas koji čitate a koji ste se nekad ovako osetili, evo tri stvari koje bi trebalo da uvek imate na umu, kako biste uspeli kao roditelj da opstanete na putu koji ste odabrali.

Roditelji su oduševljeni: novi metod vaspitavanja REI daje odlične rezultateRoditelji su oduševljeni: novi metod vaspitavanja REI daje odlične rezultateOvaj metod podstiče roditelje da više razmišljaju i analiziraju svoje dete kako bi našli najbolji način na koji će komunicirati…

Precenjivanje dece

Često se dešava da se deca loše ponašaju, a disciplinske metode roditelja ne daju nikakve rezultate zbog toga što ponašanje koje roditelj očekuju od deteta nije u skladu sa njegovim uzrastom. Jednostavno nije razumno očekivati od dvogodišnjaka da nema ispade besa, od trogodišnjaka da ne izgube strpljenje i ne udare ili ujedu brata ili sestru. Ni od četvorogodišnjaka da ume da deli, od sedmogodišnjaka da mu soba bude uredna ili od tinejdžera da nikad ne podiže glas i ne lupa vratima. Ako bilo šta od toga očekujete, onda ste na pogrešnom putu. To nikako ne znači da su ovakva ponašanja kod dece u pomenutim uzrastima dobra i prihvatljiva. Nisu. Ali deca nisu odrasli, a ni odrasli nisu baš savršeni.

Svi imamo loše dane, dane kada smo grubi, kada nemamo strpljenja, kada kažemo nešto što ne mislimo, kada se posvađamo bez pravog razloga, kada nam soba nije baš uredna. Jednostavno nije realno od dece očekivati da nemaju takve dane ili takva osećanja. A još je manje realno od njih očekivati da se ponašaju kao odrasli i prate očekivanja i raspoloženja roditelja. Spustite malo lestvicu. Pokušajte da razumete da se vaše dete ne ponaša loše da bi vas izbacilo iz takta, već jednostavno radi ono najbolje što ume sa svojim osećanjima i nivoom neurološkog razvoja na kom se nalazi. Oni tako i toliko umeju. Da bi naučili više, to moraju VIDETI od vas.

Misija „popravljanja”

Roditelji, naravno, teže da poprave ona ponašanja kod dece koja smatraju pogrešnim. Žele da nauče bebu da prestane da baca hranu, a trogodišnjaka da ne dira skupe figurice koje stoje za ukras. Traže načine da trogodišnjak prestane da sve što mu padne pod ruku koristi kao loptu i da zaustave neprestane svađe između dece. Svaki put kada im to ne uspe, roditelji veruju da su im disciplinske metode omanule.

Potrebno je da se nekako distanciramo od te potrebe da baš sve popravimo. Ponekad, zapravo često, neke stvari se ne mogu popravljati. Ljudska ponašanja, a naročito kod malih ljudi, nisu crno-bela, već upravo siva. Najlepše bi bilo da možemo sve loše što se dešava, sve ružne situacije ili neadekvatna ponašanja da jednostavno obrišemo, zaključamo u neku fioku i bacimo ključ. Ali to tako ne funkcioniše. Život nije jednostavan, već komplikovan, haotičan i nesavršen.

Zato umesto što tako očajnički nešto pokušavate kod svog deteta da promenite i postavljate sebi pitanje: „kako ovo da popravim”, zapitajte se: „Jesu li moja očekivanja realna? Da li mogu da očekujem da on to ponašanje sad iskontroliše? Ili bi trebalo da iskoristim to što sam u ovoj priči ja odrasla osoba, pa da mu skrenem pažnju umesto što pokušavam da popravim?”

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.