1 fizički simptom ukazuje na anksioznost: ako ovo osećate, moguće da je mentalno zdravlje narušeno

Pitajte sebe da li ste stvarno toliko umorni i nemate energije ni za šta, ili je to možda izgovor da biste izbegavali određene situacije koje procenjujete kao potencijalne okidače za svoju anksioznost!

Osećaj iscrpljenosti i umora javlja se kao čest propratni simptom povišene anksioznosti, koji može vrlo ometajuće uticati na celokupno funkcionisanje i produktivnost osobe. Kada se osoba sve vreme oseća kao da nema energije ni za šta, očekivano je da će se to značajno odraziti na različite segmente njenog života. Možda će se osećati kao da je konstantno iscrpljena, od ujutru do uveče, i da ni popodnevni odmor uopšte ne pomaže. Možda će se umor ispoljavati u vidu loše koncentracije, dezorijentisanosti, zbunjenosti. Takođe, može doći i u obliku osećaja stalne težine u rukama i nogama ili u glavi. Sve ovo dalje može voditi u odlaganje obaveza. Nagomilane obaveze koje se odlažu iz dana u dan i same po sebi postaju okidač za nezadovoljstvo, stres i anksioznost, te se ulazi u začarani krug anksioznosti. Da bi se iz njega izašlo, potrebno je razumeti šta je to što dovodi do stalnog osećaja iscrpljenosti kada se osećate anksiozno.

9 životnih navika koje stvaraju anksioznost9 životnih navika koje stvaraju anksioznostOkidači za anksioznost - 9 vrsta ponašanja koja uzrokuju neprijatne simptome!

Za osećaj iscrpljenosti i umora postoji nekoliko mogućih objašnjenja, i kod jedne osobe se ovi razlozi uglavnom prepliću.

Nesanica i nemiran ili isprekidan san. Povišena anksioznost se gotovo uvek odražava na kvalitet sna. Intenzivna, bezrazložna briga, kao i iracionalni strahovi, će Vas ili sprečavati da zaspite jer niste u stanju da se distancirate od njih, ili će, i kada Vam to pođe za rukom, stajati negde u pozadini Vašeg uma i buditi Vas tokom noći, te uticati na to da novi dan započinjete neodmoreni. Već posle par dana nekvalitetnog sna osećaćete se veoma umorno i iscrpljeno.

Nagle promene nivoa adrenalina u krvi. Anksioznost je emocija koja se aktivira kada mi procenjujemo da smo u potencijalnoj opasnosti. Nakon te procene, uključuje se simpatički nervni sistem, pod čijim uticajem se izlučuje velika doza adrenalina koji ima funkciju da nas pripremi za suočavanje sa tom opasnošću – da, recimo, budemo mnogo brži, spretniji i jači nego što inače jesmo. Bez obzira na to što smo u iracionalnoj opasnosti i iako nam ,,bori se ili beži’’ odgovor nije zaista potreban, adrenalin svakako struji kroz naše telo, ali ga mi ne koristimo. Adrenalin je stimulans, i nakon što projuri kroz naše telo sledi nagli pad nivoa istog u krvi. To je ono što može izazvati i iznenadnu iscrpljenost celokupnog organizma. Ovo je karakteristično za panične napade.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.