Kakve su ti misli, toliko ćeš dugo i živeti: evo šta nam skraćuje životni vek

Ovaj problem ima sve više ljudi - evo koje misli nam skraćuju životni vek!

Postoji mnogo različitih tehnika i teorija o tome kako biti dugovečan, a stručnjaci ističu da redovna mentalna i fizička aktivnost imaju veliki uticaj na životni vek, piše Lovesensa.

Rezultati nedavne studije Instituta Blavatnik sa Medicinskog fakulteta u Harvardu ukazuju da ključ za dugovečnost takođe može zavisiti od nivoa i vrste moždane aktivnosti.

Dakle, autori studije su otkrili da prekomerna neuronska aktivnost dovodi do nižeg životnog veka. Previše obaveza i neprekidno apsorbovanje informacija iz različitih izvora, bez planiranog vremena za odmor ili pauze, mogu dovesti do preopterećenja mozga.

A preopterećen mozak ubrzava promene vezane za starost u procesima memorije i razmišljanja. I obrnuto, naučnici su otkrili direktnu vezu između dugovečnosti i odmerenije funkcije mozga: ako osoba ne opterećuje mozak, tada će živeti duže.

Kako steći nephodnu fizičku i mentalnu kondiciju: pilatesom za dugovečnost i dobro zdravljeKako steći nephodnu fizičku i mentalnu kondiciju: pilatesom za dugovečnost i dobro zdravljePilates nudi veliki broj vežbi koje se osmišljavaju individualno za potrebe korisnika. Pilates je, takođe, baziran na naučnim…

Naravno, lakše je reći nego učiniti. U digitalnom dobu prekomerna moždana aktivnost već je postala norma. Ljudi svih starosnih grupa prelaze s jednog na drugi zadatak, neprestano tražeći sledeći podsticaj, bilo da je u pitanju TV emisija ili notifikacija na pametnom telefonu.

Želja za osećajem povezanosti sa svetom pojačava se u svim starosnim grupama. Prema istraživačkom centru Pev, više tokova informacija nas uranja u stalno stanje više zadataka, sprečavajući mozak da se fokusira, ispuni jedan zadatak ili odmori. A najneočekivanije je da u stvari normalno starenje zahteva ograničenje neuronske aktivnosti.

Tokom jedne od studija na Harvardu, naučnici su proučavali stotine mozgova preminulih odraslih osoba. Ti ljudi su umrli u dobu između 60 i 100 godina i bili su "kognitivno zdravi".

Upoređujući genetski materijal ispitanika različitih uzrasta, naučnici su došli do neverovatnog i šokantnog otkrića: ljudi koji su umrli u starosnom rasponu od 85-100 godina imali su manju ekspresiju gena povezanu sa prekomernom aktivnošću neurona od onih koji su umrli decenijama ranije (u 60-80 godina).

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.