Riznica uspomena

Brižljivo čuvanje uspomena koje podsećaju na posebne ljude i važne događaje može da bude vaš jedinstveni način meditacije. Stare i drage fotografije ili neke druge sitnice mogu da nas odvedu u stanje svesti koje nam donosi mir i sreću.

Ponekad pomislim da je ceo moj život uspomena, jer kada sam tužna, radije se okrećem prošlosti nego ljudima. Oduvek skupljam podsetnike. U skrivenoj kartonskoj kutiji odavno istrošenih cipela, nalazi se bioskopska ulaznica za film na koji sam zaplakala, osušena ruža kao podsetnik na jedno leto, salveta iz londonskog restorana, dečja igračka, beleške za školske zadatke i stotine zapisanih misli i stvarčica za koje se više i ne sećam otkud ih imam niti njihove priče. Budući da se moje uspomene vremenom pretvore u smeće, jednom godišnje napravim generalku. Pospremam, bacam i čuvam samo one najvažnije. To su one najintimnije, a one dostupne javnosti nalaze se na zidnom panou i slučajnim su prolaznicima potpuno nerazumljive, ispričala je Matea.

Pripovedači prošlosti

Mnoge se važne stvari u istoriji porodice zaborave ili izbrišu iz sećanja ako se ne zabeleže. Spomenari i albumi jesu knjige koje govore o životu, rađanju, ljubavi... Kupljeni albumi ili ručno izrađeni spomenari pomažu nam da sačuvamo najlepše uspomene. Jednom kada ih ispunite, s radošću ćete ih s vremena na vreme prelistavati i deliti sećanja s prijateljima i porodicom. To je zbirka osećanja i vredan zapis o vašoj porodici. Vremenom možda postane porodična tradicija koja će se prenositi s kolena na koleno. Album ispunite brižno i s ljubavlju, a uz fotografije priložite i posebne sitnice i važne dokumente. Tako napravljeni albumi ispunjeni sećanjima i uspomenama snažni su pripovedači prošlosti natopljeni zbirkom ličnih asocijacija. Zbog toga mnoge porodice svoje fotografije smatraju neprocenjivim blagom.

Bez obzira na najezdu digitalnih fotoaparata i slika koje se gomilaju bez reda i rasporeda u neograničenoj memoriji kompjutera i DVD-ja, svakih nekoliko meseci odaberite za razvijanje desetak fotografija koje ćete pohraniti u svoju riznicu uspomena. To ne mora da bude običan foto-album s fotografijama i njihovim opisom. Taj arhiv može da se nalazi na zidu dnevnog boravka kako bi svaki posetilac mogao na trenutak da otplovi u delić vaše prošlosti. A za koju deceniju i sami ćete moći da uđete u vremensku kapsulu i sa setom, ali i osmehom, posetite mlađe dane.

Delom foto-album, delom dnevnik ili spomenar, delom porodična istorija, delom umetničko delo, ovakve uspomene projektuju vaš smisao života na pristupačan i ličan način. One su i zabeleženi memoari za buduće naraštaje, više srodni umetničkom delu nego običnom foto-albumu. Stvaranje albuma s uspomenama kreativan je proces kao stvaranje knjige.

Ne čudi što mnoge žene uživaju u dekorisanju albuma s uspomenama jer smo uvek bili narod koji je čuvao porodičnu tradiciju i prenosio je s generacije na generaciju. Ako nas meditacija uči kako da odvojimo nevažne stvari od onih bitnih, sam čin biranja i sortiranja fotografija jeste oblik aktivne meditacije. Tako sakupljena sećanja i uspomene pružaju blic pogled u minule trenutke mereći i hvatajući svaku godinu i svaki pređeni kilometar života.

"Meditacija je pre svega prisutnost uma u sadašnjem trenutku kad je um bez misli, potpuno smiren, i kad nas preplavi mir i duboka relaksacija. Na neki način stanje slično meditativnom možemo iskusiti i u trenucima duboke radosti i sreće, kad um postane smiren i prozračan. Pomisao ili sećanje na nekog ili nešto može nas preplaviti takvim osećanjima. No jednako tako čuvanje uspomena, pogotovo onih koje nas podsećaju na lepe događaje, obično u nama probudi radost i izmami smešak. Pogled na stare i drage nam fotografije, sitnice koje nas podsete na neka lepa iskustva iz prošlosti ili na neku stvar koja nas veže za drage ljude ili događaje, uvek nas odvede bar na trenutak u svet prošlosti i preplavi istim onim osećanjima, sada i ovde, kakve smo tada proživeli. Poput meditacije, te sitnice odvedu nas u stanje svesti koje nam donosi mir i sreću", ispričala je Dijana Posavec, predsednica Udruženja Umeće življenja.

Emotivni naboj

Zbirka fotografija, jedna crvena mašna s igranke davne ‘67. i pesmica napisana drhtavom rukom mogu nanovo oživeti vreme pri svakom listanju stranica životopisnog albuma. A ponekad je sve što nam je ostalo samo uspomena. "Takve stvarčice izraz su želje da se zadrži trenutak, one su deo lične priče, delić stvarnosti koji ima emotivni naboj. Trag prošlosti koji budi sećanje i unosi ga u sadašnjost, oživljava ga, daje osećaj bezvremenosti. Nemoguće je vratiti vreme, ali moguće je imati dovoljno jak medijum koji nas vraća u prošlo iskustvo – to je ta stvarčica, uspomena, delić večnosti. Takve sitnice mogu pobuditi radost i nežnost kad su u pitanju situacije koje nisu imale bolan završetak. Kad je u pitanju rastajanje koje nije bilo lepo, raspad veze ili smrt, onda delić uspomene postaje važan simbol u procesu žalosti. Na taj način podstičemo osećaj da je taj neko još uvek tu, prisutan u našem životu.

Uspomena koju zadržavamo zapravo suzdržava tugu s kojom još nismo spremni da se suočimo. Neki ljudi ne puštaju tugu lako iz sebe i vezivanje za takve uspomene može postati ozbiljan problem. Nakon koliko vremena to možemo smatrati problemom, zaista je teško proceniti jer je proces žalosti vrlo individualan. Trajanje tog procesa, između ostalog, zavisi i od toga koliko je neko spreman da se suoči s realnošću, a koliko je sklon traženju utehe u mašti. U pravom trenutku, simboličko opraštanje i rastanak sa stvarčicom koja budi uspomenu na osobu koja više nije tu deluje rasterećujuće i u život unosi novi osećaj slobode", kaže psiholog Tomica Šćavina.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.