Meditacija i deca

Učenici koji učestvuju u programu transcedentalne meditacije postižu bolje rezultate na testovima inteligencije kao i na testovima znanja.

Tridesetih godina prošlog veka nemački pshijatar Johan Šultz je razvio metodu autogenog treninga, u kojoj su postojale jasne paralele sa tehnikama joge i meditacije, ali lišene svakog misticizma, s obzirom na to da je meditacija svoje mesto u Zapadnom svetu pronašla kao tehnika relaksacije, a ne deo religijske prakse. Šezdesetih godina je dr Ejnsli Mejers objavila rad pod nazivom Relief without Drugs u kojoj predlaže niz jednostavnih relaksacionih tehnika baziranih na Hindu tradicijama uz pomoć kojih možemo lakše da se izborimo sa anksioznošću, stresom i hroničnim bolovima.

Taj period se i poklapa sa sve većom liberalizacijom stavova po pitanju ličnih izbora, pa se tako i meditacija više ne inkorporira kradomice u tehnike relaksacije, već se pokreće sve veći broj naučnih istraživanja koja meditaciju i njene efekte mogu sagledati u celosti. Međutim, ono što nam često izmiče kada razmišljamo o meditaciji i njenim blagotvornim uticajima na čoveka jeste da postoji više vrsta meditacija i isto toliko efekata koje možemo postići. Istraživači su tehnike meditacije podelili u tri grupe po načinu na koji se usmerava pažnja: mindfulnes meditation ili ako se usudimo da prevedemo, meditacija prisutnog i svesnog uma kada se pažnja usmerava na šire polje. U ovu grupu tehnika spadaju meditacije tokom kojih osoba posmatra misli, ideje i osećaje ali ne reaguje na njih. Zatim, tu je meditacija u kojoj se osoba fokusira na određeni predmet ili mantru - meditacija usmerene pažnje i treća grupa je kombinacija ove dve grupe tehnika.

U svemu ne smemo zaboraviti da je meditacija pre svega holistička disciplina gde se postiže ne samo puka fizička relaksiranost, već se usuđujemo da zakoračimo dublje u sopstvenu svest, probudimo je, izvučemo na površinu i na taj način podstičemo jedinstven osećaj prisutnosti u sadašnjem momentu.

U proteklih nekoliko decenija sprovedeno je nekoliko stotina istraživanja koja su pokušala da objasne kako i zašto tehnike meditacije deluju. Objavljeno je na hiljade radova koji upoređuju tehnike meditacije sa standardnim tehnikama relaksacije i efekti koji se postiži na bihejvioralnom novou su uglavnom slični, odnosno, ne postoji velika razlika u efektima koje dobijamo meditacijom i kada, na primer, pokušamo sebe da umirimo slušajući muziku ili sedeći mirno u tišini. Međutim, ono što bitno izdvaja meditaciju jeste subjektivni osećaj onoga ko meditira: mogućnost sagledavanja odnosa, sebe, okoline na jedan potpuno nov način koji omogućava da se razmrse petlje koje nas sputavaju.

Neurolozi sa Harvarda i MIT univerziteta su istraživali kako i zašto meditacija povoljno utiče na smanjenje hroničnih bolova. U sprovedenom istraživanju (Brain Research Bulletin, 2007) pokazalo se da su ispitanicima koji su praktikovali meditaciju prisutnosti za smanjenje stresa, nakon osam nedelja bile značajno povećane amplitude alfa talasa. Njihovo objektivno stanje je ostalo nepromenjeno ali je značajno povećana njihova sposobnost da aktiviraju svest o određenoj telesnoj senzaciji i na taj način kontrolišu jačinu tog oseta. Pored ovoga, ispitanici su bili relaksirani i sposobni da znatno smanje nivo stresa i svoju reakciju na njega.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.