Hortikulturna terapija protiv stresa

Stres u realnom životu je gotovo nemoguće izbeći, treba da naučimo kako da se s njim nosimo, kako da ga ublažimo, smanjimo i prevaziđemo. Veoma uspešna jeste hortikulturna terapija, kaže dr Matilda Đukić.

Iskonski, čovek je vezan za prirodu i otuda ta večna, organska potreba da joj se vraćamo i crpemo iz nje životnu snagu. „Poznato je da je vrtlarstvo verovatno jedna od najstarijih ljudskih delatnosti koja je primenjena u zdravstvu. Pre nego što je psihijatrija ustanovljena kao naučna disciplina, rad u vrtu preporučivao se za lečenje bolesti uma i nervnog sistema“, kaže dr Matilda Đukić, profesorka fiziologije biljaka na odeljenju pejzažne arhitekture i hortikulture na Šumarskom fakultetu. Objašnjavajući na koji način bavljenje biljkama može da nam pomogne, ona ističe da je suština hortikulture zapravo akcija.

„Čovek radi sa biljkama, gaji ih, umnožava, štiti, neguje i sve to omogućava njihov rast i razvoj. Sama ta aktivnost dovodi do niza terapijskih koristi. Recimo, fizička aktivnost pozitivno deluje na određene fizičke smetnje, kao i na emocionalni aspekt tih fizičkih poremećaja. Na taj način može se popraviti integracija svesti i tela. Šta to znači? Na primer, osoba sa invaliditetom kao posledicom bolesti, saobraćajnog udesa i sl., koja sebe doživljava kao bespomoćno i beskorisno biće, u hortikulturnoj terapiji može da nauči da zaliva biljke, odstranjuje uvele listove i cvetove, plevi i sl. i na taj način shvati da može nešto korisno da učini.

Pored toga, shvata da postoje i druga bića kojima je potrebna pomoć i postaje zainteresovana za to da učestvuje u pomaganju drugima, dobija volju za život. Posmatranjem rasta i promena tokom razvića biljaka, čovek uči o životu i stiče razumevanje koje može primeniti i u drugim oblastima života. Osobe koje su vezane za zatvoren prostor, sobu ili bolnicu, osećaju se posebno bespomoćno. Zato delić prirode u vidu vaze, saksije sa cvećem različitih boja, oblika i mirisa, posude sa začinskim ili ukrasnim biljkama na prozoru, ili čak slika, poster sa motivima iz prirode ili biljkama, može ozračiti sobu i doneti delić individualnosti i optimizma.

Kada postoji odnos sa živim, stalno rastućim biljkama, neminovno dolazi i do određenih problema, javljaju se bolesti, insekti, a borba s njima pomaže ljudima da nauče da se bore i sa drugim frustracijama u svakodnevnom životu. Potvrđeno je da hortikulturna aktivnost može biti uspešan deo programa za lečenje zavisnosti od droge, alkohola, interneta... Istraživanja su pokazala i da je povećan učinak na poslu u firmama koje imaju cveće po hodnicima i kancelarijama“, kaže dr Đukić.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.