Holotropsko disanje

Sigurno ste primetili da kada se osećate „loše” – besno, depresivno, uplašeno - tada je disanje plitko, kratko, a kada se osećate dobro i smireno, disanje je dublje i sporije. Dakle, ako naše emocije utiču na ritam disanja, proces je i povratan – ritam disanja može takođe uticati na emocije.

Svaki naš udah i izdah, sam način na koji dišemo, kreira i način na koji živimo, utiče na naše odluke, zdravlje, raspoloženje, emotivno i mentalno stanje... Ali i pored toga većina ljudi i dalje disanje uzima zdravo za gotovo - kao potpuno mehaničku, nesvesnu radnju. Materijalistički pogled na život objašnjava da dah ne možemo opipati pa ga zato ne treba ni ozbiljno shvatati, već ga doživljavati kao deo ljudskog mehanizma koji da bi bio živ mora unositi kiseonik. Međutim, istina je da je čovek pre svega duhovno biće i da svesnost o sopstvenom dahu može mnogo da poboljša kvalitet našeg života u širem smislu.

Naša sagovornica, Irena Antolić je instruktor holotropskog disanja, i kaže da je dugo proučavala mnoge pravce i škole u psihologiji i terapiji, sve dok pre nekoliko godina nije naišla na pojam transpersonalne psihologije, za koju tvrdi da pruža celoviti model, i da uvažava sve druge pravce i stavlja ih u drugačiji kontekst, jer širi kartografiju ljudske psihe, a uzima u obzir i dušu. Irena koristi taj celoviti model u svom radu koji naziva executive coaching i radije ga opisuje kao vođstvo u ličnom razvoju nego terapiju. „Uverena sam da svaki čovek poseduje sve resurse potrebne za srećan, ispunjen i uspešan život, a jedino što smatram svojim zadatkom jeste da pomognem osobi da prevaziđe blokade i prepreke i da realizuje maksimum svojih potencijala.”

Bitan je način

Kada je u pitanju značaj našeg daha, Irena podseća da su fiziološke implikacije načina disanja i rada dijafragme već odavno poznate čovečanstvu, ali da je uticaj daha na psihu još uvek slabo poznat široj zapadnjačkoj javnosti. „Možda je to najviše posledica toga što Zapad još uvek razdvaja um od tela, umesto da razume da su to međusobno ispreplitani, prožeti aspekti našeg bića, povezani interaktivni delovi organizma koji zovemo čovek”, kaže ona i odmah prelazi sa teorije na praksu.

„Umesto da teoretišemo, pokušajte odmah da napravite jednostavan eksperiment – umirite se i dišite duboko, obraćajući pažnju isključivo na svoj dah. Već nakon dva minuta sigurno ćete primetiti razliku u raspoloženju, u unutrašnjem osećaju. Dakle, očigledan je uticaj disanja na naše emocije i misli, što nam dokazuje da način unošenja kiseonika u naše telo nije samo mehanička radnja koja nas održava na životu, već bitno utiče i na način na koji taj život živimo.”

Postoje brojne tehnike disanja - ujjaji disanje, kriya, misogi disanje, pranayama, svesno povezano disanje ili preporađanje, vatreno disanje ili kundalini disanje stomakom, qi disanje, itd. Svaka tehnika je specifična na svoj način, svaka ima svoju primenu i delovanje, a iz nekih starih tehnika rađaju se neke nove... Naša sagovornica sve tehnike disanja generalno deli na dve grupe: „U prvu grupu spadaju tzv. hiperventilirajuće tehnike, kratkog i ubrzanog daha, čija je primarna namena čišćenje od zadržanih energija ili energiziranje tela, a u drugu tehnike dubokog laganog disanja koje nas smiruje, opušta, dovodi u meditativna i kontemplativna stanja. Obe vrste svakako imaju uticaj na to kako se osećamo, dugoročno ili trenutno. A osećaj je zapravo primarna smernica u životu svake osobe. Akcije koje preduzimamo i način na koji kreiramo naš život prvenstveno su vođeni našim osećajima.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.