Život je put uz liticu

Život sadrži smisao pod bilo kakvim okolnostima. On ima smisla do poslednjeg trenutka. Do poslednjeg daha! - kaže Časlav Hadži Nikolić, psihijatar, antropolog i avanturista.

Svoju želju za znanjem i istraživanjem drevnih kultura započeo je početkom osamdesetih godina. Kada je, pred svoje prvo veliko putovanje pre 30 godina, doktor Časlav Hadži Nikolić sređivao svog "spačeka", koga je u jednom komadu držala najviše njegova boja, majstor mu je, pošto je završio posao rekao: "Izdržaće do Inđije", jer nije dobro čuo da se doktor uputio u Indiju. Od tada, do danas, ostao je veran svojoj potebi za upoznavanjem drugih i drugačijeg.

Kroz prašume Amazonije probijao se nepreglednim lavirintom reka, prastarih kanala i skrivenih rukavaca savlađujući rastojanja koja se mere danima, a ne kilometrima. Ispred njega i drugih članova ekspedicije išli su vodiči, mačeterosi i tročerosi krčeći put kroz prašumu. Neke delove prolazio je džipovima, druge jašući konje, ali je bilo i deonica koje su se mogle proći samo puzeći. Na jednom takvom putu u Peruanskoj Amazoniji otkrio je i grad, arheološko nalazište koje su on i njegovi patioci nazvali Sobre Amija; snimili su film o nalazištu, upisali se u knjigu nalazača i ostavili ga u amanet Institutu za kulturu Perua.

Doktor Časlav Hadži Nikolić je po struci neuropsihijatar antropološke orijentacije, a avanturista i svetski putnik po strasti i izboru. Pripada školi nove kros-kulturalne psihijatrije čiji je osnovni princip sadržan u paradigmi - ako želimo da razumemo ponašanje drugih kultura, celokupna analiza našeg doživljaja mora biti zasnovana na njihovim konceptima, a ne na našim. Ovaj stav nastojao je da primeni na terenu - u egzotičnim kulturama Anda i Amazonije, Bornea i Malezije, među jemenskim gabilama i nigerijskim plemenima, gde ga je savet kongoanskog plemena Tiv, (sada nastanjenog u Nigeriji) proglasio za poglavicu, iako zvanična ceremonija inauguracije još nije obavljena jer on nema para da kupi tri krave, šest koza i pirinač za gozbu u čast svog ustoličenja.

Zanimale su ga i tradicije indijske i kineske kulture, ali je njegova najveća ljubav Južna Amerika - više od dve i po decenije proučava načine na koje šamani Amazonije hiljadama godina leče psihičke probleme ljudi iz plemena. Uspeo je da dopre do desetak plemena od kojih su neka, kao Šipibo, Aguarunas, Mačigenaks i Amarakaires nedodirljiva, do kojih je dolazio tako što je preko posrednika poglavici preneta njegova poruka, a onda je, ponekad i mesecima morao da čeka odgovor plemenskog saveza, koji je odlučivao da li će ga pozvati u svoj svet. Tamo ga je odvodila želja da upozna rafinirani psihijatrijski postupak koji primenjuju šamani zaduženi za psihofizički integritet pojedinca, nalik na ono što psihijatar radi na Zapadu. O tom iskustvu napisao je i knjigu: Kada se vidi ono što se ne vidi.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.