Šta može da odvede gradsku devojku na selo? Odgovor počinje na "lj"...

Radmila je vlasnica marketinške agencije i zbog ljubavi preselila se iz glavnog grada u selo. Kaže kako je to bila prava odluka jer je shvatila da joj je prioritet voljena osoba i život sa njim...

"Zagledaj se duboko, duboko u prirodu, i tada ćeš sve bolje razumeti". - Albert Ajnštajn

Radmila Romanelli je tog jutra pre nego što smo došli razmišljala da li da sakrije cigarete. Čim smo ušli, ponudila nam je limunadu sa medom, pokazala lavandu i začinsko bilje ispred kuće i baštu s povrćem. Kao da je imala blagu tremu pred nama, predstavnicima zdravijeg života, dok joj nisam rekla da smo mi prvenstveno magazin za srećniji život, a ona je sreću pronašla pored supruga Rina i četvorogodišnje Sare, u selu Beška, ne odričući se ni onoga što je bila pre nego što se iz prestonice preselila u Vojvodinu. A bila je urbana, užurbana, uspešna poslovna mlada žena koja je sebe sasvim drugačije zamišljala.

"Ne, nikako sebe nisam zamišljala na selu", pričala nam je iskreno, široko se osmehujući i tražeći pogledom Saru, koja se u dvorištu igrala sa psom.

"Da mi je neko pre devet godina rekao da će se ovo dogoditi - ne bih mu verovala! Mislila sam da ću biti klinički psiholog ili neki profesionalnac u Barseloni, da ću sa tada dalekih 40 biti uspešna i lepa, da ću nositi neviđene cipele sa visokom štiklom uz izbledeli džins i belu košulju. Ali onda se pojavio moj sadašnji suprug i shvatila sam da sam sa njim srećna gde god da smo. Danas živim u Beškoj, radim u Beogradu.

Jesam profesionalac, imam odlične štikle koje ne nosim često, džins koji mi dobro stoji, mada sve manje, i najradije ga nosim sa belom košuljom. A napravila sam i brend sandala na koji sam ponosna!"

Radmila je vlasnica marketinške agencije i svakog dana iz Beške putuje u Beograd gde radi sa nekim od najpoznatijih i najzahtevnijih brendova. "U početku sam bila protiv selidbe na selo. Nedostajao mi je grad. Vozila sam se kući i u sebi gunđala. A onda sam shvatila da mi od grada nedostaje sve ono što u njemu nisam ni koristila. Da mi, zapravo, nedostaje izbor koji na selu ne postoji. Ovde ne možete tek tako izaći da kupite povrće koje vam se jede - svi imaju svoje bašte, gaje svoje voće i povrće. Zato smo i mi posadili baštu, po ugledu na onu Džejmija Olivera, i sada, kada poželimo, uberemo sveže tikvice, šargarepu, luk ili krompir i spremimo ručak od organski gajenih namirnica."

U bašti najviše vole da rade njena ćerka Sara i suprug. "Sara je pravi hipik, slobodna je u prirodi, zna svaku biljku, a mnoge je sama i posadila. Od nje i ja učim. Ovakav život je za decu idealan - u kontaktu su sa prirodom, slobodniji nego deca u gradu." Međutim, život na selu nije lak."Potrebno je mnogo rada i održavanja, a izbor je mali, pogotovo što se tiče školovanja ili dodatnih aktivnosti za decu. Biznis kao moj, na primer, ne može da se radi i razvija na selu. Ta privilegija nekako pripada gradu."

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.