Predeo slikan čajem: Danijela Odabašić koristeći čajeve i svetlost stvara slike koje nastaju iz njenog unutrašnjeg bića

U svojoj umetničkoj potrazi i težnji ka spoznaji harmonije između makrokosmosa i njegovih mikro delova sakrivenih u svakom čoveku, Danijela Odabašić stvara slike čajem koje su rezultat neverovatnog spoja poezije, slikarstva, fotografije i muzike.

Istoričarka umetnosti, likovni kritičar, slikar, likovni pedagog i dizajnerka nakita, Danijela Odabašić opredelila se da, umesto papira, podloga za njena dela bude voda u kojoj nastaju neverovatne kombinacije boja i oblika. Ovaj postupak Danijela koristi po uzoru na staru kinesku tehniku slikanja čajem, dajući na taj način svojoj umetnosti jedinstveni pečat. Digitalne grafike su deo njene izložbe pod nazivom Belo svetlo.

„Reč je o slobodi i o razlivanju boja određenim likovnim elementima koji su meni jako bitni, jer je papir ograničavajuća površina koja nije dozvoljavala da se na pravi način razlivaju čajevi koji imaju svoju strukturu i nisu rastvorljivi. Voda je bolji rastvarač i onda mi je ponudila tu mogućnost da mogu da pravim slobodnije kompozicije. I ne samo to, nego i da taj proces na neki način kontrolišem dok se jedan deo dešava spontano. Te boje se spontano mešaju i ja kažem da je greška najbolji deo slike kada se desi nešto nepredvidivo.

Na procesu sam radila dve godine. Proces može da podrazumeva različite pristupe u zavisnosti od čajeva koje koristim. Sada sam se bazirala na ono što meni najviše odgovara, a to je da koristim šafran koji se jako lepo rastvara i ima divnu zlatnožutu boju, zatim hibiskus, gicijana rastvor i, naravno, lavandu. To su organski čajevi. Uz to, koristim i toplotu jer ona intenzivno rastvara neke oblike. Novi postupak se sastoji i iz toga da zaledim površinu čaja koji se u tom slučaju teže rastvara". Kompleksni proces stvaranja Danijele Odabašić upućuje na nove dimenzije i perspektive naše realnosti. „Sve je malo i alhemijski proces, ali to nije suština i cilj. Samo slikanje čajem je sredstvo da bi se dobila likovnost, a onda da bi se izašlo iz onih okvira kada je slikarstvo u pitanju. Kada ono prestaje da bude prikazivačko, ulazi u prostor intuicije. Vi tada dobijate nešto što nudi veći izbor, dobijate i asocijaciju, a ljudima to pruža i senzacije."

Šta je realnost

„U izložbu Belo svetlo uključila sam multidimenzionalnost, dodala muziku i poeziju i menjala i površine na kojima sam štampala da bi iz druge dimenzije otišlo u treću, pa se opet vratilo u nešto što je muzika. Posmatraču sam postavila pitanje da li je ovo zaista ta realnost za koju se mi grčevito držimo i mislimo da je jedina moguća." Danijela nam priča da je sam momenat rastvaranja čaja vrlo kratak. Taj trenutak kada propušta belo svetlo kroz rastvor, beleži foto aparatom kako bi potom sve prenela na platno i klirit. O izazovima, ali i slobodi ovakvog umetničkog kreiranja, kaže: „Čin stvaranja jeste izazovan u smislu da su vam vreme i trenutak jako bitni. Ali, na neki način me uvodi u jednu filozofiju življenja koja se odnosi na trenutak sada i ovde. Meni je to slikarstvo dalo i neki impuls da u životu postavljam pozicije življenja ne obazirući se na ono što je bilo i na ono što će biti. Tu sam dobila jednu ontološku i filozofsku dimenziju."

Mislite li da je i naša lična kreacija života sastavljena od prolaznih momenata koje obasjava svetlost, a koje zauvek beležimo u svojoj memoriji, kao foto aparatom, pitam je. „Svakako, ne samo mi, već i naše telo pamti sve što nam se dešava. Ali, to i jeste lepota življenja - da kroz neke utiske, događaje i doživljaje u životu pravimo pozicije da napredujemo i da radimo na sebi. To i jeste suština - više iskustava daje smisao i taj princip razvoja ličnosti je suštinski."

Ljiljana Stijaković Singh: Indija bez stereotipa

Kao bazu za slikanje čajem, Danijela je izabrala vodu koja nosi simboliku stvaranja i kreativnosti. „Postoje i eterična ulja koja stavljam, koja rastvaraju te čajeve intenzivno, što je meni potrebno. Kada je voda u pitanju, reč je o toj izvornoj suštinskoj priči o vodi. I ona sama ima svoju energetsku postavku, koja za mene ima posebno mesto. Voda je živa, pokretljiva, čak ima svoju energiju. Postoje religije koje govore da je sve energija - (npr. šintoizam), pa čak i kamen, a naročito nešto što je živo kao voda ili kao vazduh. Svakako, slike upijaju moju energiju, posvećenost i taj trenutak kreacije, koje samim svojim dodirom i prisustvom prenosim kroz slike. To se i pokazalo kroz pozitivne utiske ljudi koji su bili na izložbi. Ispostavilo se da ne prepoznaju samo boje i oblike, oni prepoznaju svetlo na slikama kao uvođenje u neke druge planove koji nisu samo telesni. To je jedna od mojih ličnih poruka - da živimo malo i druge planove koje u svakodnevici vrlo često zaboravljamo."

U digitalnim grafikama ove umetnice pojavljuju se oblici kruga, spirale, trougla i kvadrata. Objašnjava da su oni izraz njene likovne poetike koja se bazira na jednostavnosti i minimalizmu. „Onog trenutka kada prestaje priča, kad retorika nema značaj, kada likovnost preuzima vodeću ulogu - tada nastaju dela koja zadiru u neke prostore univerzalnih vrednosti i arhetipskih kodova koji ne nameću moje lične doživljaje nego svakom pojedincu dozvoljavaju da sam prepozna neke svoje sadržaje.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.