Porodični posao Jelene (36) i Davora Đurđevića (47): čarobni kolačići koji su nam vratili nadu i radost u dom

porodicni_posao_jelene_36_i_davora_durdevic_47_carobni_kolacici_koji_su_nam_vratili_nadu_i_radost_u_dom66

Osnovni porodični moto je zahvalnost

Po povratku u Beograd, u sandučetu su ih sačekali računi i drugi troškovi za koje nisu imali novac. Sećanje na sunčanje na ostrvu i kupanje u moru počelo je da bledi, ali samo nakratko.

"Ja sam znala da više neću da radim u korporaciji, a Davor da neće da radi za drugog. Kada smo rešili šta nećemo, trebalo je videti šta hoćemo i možemo, kako bismo našli način da preživimo. Motiv su nam u isto vreme bili i ljubav i nužda. Imali smo ideju da u posao uključimo i ćerke i da napravimo sistem u kojem svaki šraf porodice mora da funkcioniše", priseća se Jelena.

Setili su se kolačića kantućina (cantuccini) za koje im je recept dao Jelenin brat koji živi u Nemačkoj, a koje su prethodno pravili povodom slave, rođendana i drugih svečanih prilika, dok su ih prijatelji sa zadovoljstvom degustirali.

"To su italijanski kolači koji su se još u 12. veku pravili u samostanima u Toskani i najčešće konzumirali uz slatko vino. Bukvalni prevod je: dva puta pečeni biskviti ili slatki hlepčići", priča mi Jelena, dok se šestogodišnja Irina nadovezuje.

"Pravimo ih sa bademom, kajsijom i ponekad sa đumbirom. Lepi su da se jedu uz kafu, čaj, mleko i vino", deklamuje najmlađa članica male porodične fabrike.

Glavna karika u lancu proizvodnje je tata Davor, koji pravi testo, mesi ga, stavlja u pleh i peče u kuhinjskoj rerni. Ženski deo porodice dodaje da su mu dva dana pre odlaska na pijacu ruke u testu do lakata. One su ujedno zadužene za marketing i prodaju, a Irina ima zadatak i da udari pečat na papirne cvetiće - etikete.

"Prvog dana prodao sam samo tri kesice, a sutradan malo više. Sledećeg vikenda smo poveli ćerke i one su prodale čak 10. Ljudi uglavnom pozitivno reaguju na to što nam one pomažu, a mušterije su zadovoljne ukusom kolača i uslugom prodavaca", otkriva Davor.

Životni put od Tanzanije do sela Pajazitovo: Sanja i Vladimir gaje koze i uživaju u novom konceptu života...

"Ko ne vidi u orahu, ne vidi ni u tovaru, kaže stara poslovica moje bake. Mi smo u te prve tri kesice videli da možemo mnogo, davali smo sebi nadu. Jer, kad date sve od sebe, kad uradite posao najbolje što možete, onda nema mesta panici i strahu, univerzum će dalje raditi za vas", sigurna je Jelena.

Osnovni moto, molitva i mantra ove porodice je zahvalnost. Jedan od njihovih rituala je i da, dok sede za kuhinjskim stolom, kažu barem dve stvari na kojima su zahvalni za taj dan ili nedelju.

"Najlakše je sedeti u zoni komfora i kukati. U našoj porodici ne sme da se upotrebi rečenica "ne mogu". Život nije odustajanje, život je stalan rad na sebi, učenje i suočavanje sa problemima, a u tome jeste i najveća lepota postojanja. Niko nije bez razloga na ovom svetu. Zahvalni smo ljudima sa kojima sarađujemo, koje smo upoznali, zahvalni smo mušterijama, svima koji nam pošalju poruku da su kolačići divni, zahvalni smo na svakom novom danu i prilici da ga preživimo" , rekla mi je ova optimistična majka, pre nego što je spremila ćerke za trening mačevanja.

porodicni_posao_jelene_36_i_davora_durdevic_47_carobni_kolacici_koji_su_nam_vratili_nadu_i_radost_u_dom11

Izvor: Priče sa dušom

Nenad Blagojević

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.