Plemenit i hrabar

Ne živim da bih režirao, ne ginem da bih snimio film, već režiram da bih živeo, da bih bio srećan, kaže reditelj Vladimir Đukelić.

Vladimir Đukelić je čovek velikog ubrzanja koji nikuda ne ide bez svog laptopa, olovke i sveske. Često digresira, svaka tema ima bezbroj prolaza u koje zabasava slobodoumno, otvorenog srca. Iz njih se uliva u nove. Zato se nakon nekoliko sati razgovora s njim osećate kao da ste slušali jazz sesion; reči, rečenice, iskazi plutaju svuda oko vas, sve i jeste i nije, sve je otvoreno i relativizovano. Vladimir strasno govori o svojim stavovima, ali često i problematizuje ono što kaže, što je stvar intelektualne upitanosti i elementarnog ljudskog poštenja.

Sergej Ejzenštajn rekao je da je postao filmski režiser zato što kao dete nije imao hrabrosti da uništava stvari – rastavlja satove, otvara lutke da bi video šta je unutra. Vladimir je imao hrabrosti za sve: rastavljao je i razbijao, ali je i sastavljao i gradio. U raketnoj sekciji naučio je da pravi avione i rakete, sa osam godina programirao je telefonski imenik na kompjuteru Spektrum, trenirao je tenis, košarku, skijanje, ronjenje, išao u čuvenu Šumatovačku da bi učio da slika, proučavao umetnost fotografije...

Vladimir je sin pokojnog Nebojše Đukelića, filmskog TV kritičara i Godane Đukelić koja je do penzije radila kao referent za marketing. U trećem razredu srednje škole napravio je spisak zanimanja kojima bi voleo da se bavi, a zanimalo ga je skoro sve: sport, grafički dizajn, programiranje, arhitektura, fotografija... Režija je bila samo jedna stavka, negde na kraju tog spiska. Zaronio je u medije kada mu je bilo 14 godina – do 18. je bio stipendista agencije Saatchi & Saatchi (sadašnji New Moment) za grafičkog dizajnera. U 16. je počeo da radi kao pomoćnik reditelja na reklamama i muzičkim spotovima i bio je to više od 150 puta, sve dok nije počeo da režira.

Prošao je ceo proces rada u produkciji svega što se snima: bio je statista, klaper, pomoćnik reditelja, producent... Upisao je filmsku i televizijsku režiju na FDU u Beogradu kada je shvatio da rad za kompjuterom nosi opasnost od usamljivanja, a osim toga imao je potrebu da se izrazi kao umetnik i prenese ono što doživljava. Uradio je oko 70 reklamnih, nekoliko muzičkih TV spotova, šest korporativnih namenskih, petnaestak kratkih igranih filmova i dokumentaraca, a za film „Slobodan pad“ nagrađen je na Festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma u Beogradu. Za veče proglašenja nagrađenih autora nije spremio prigodan govor, spontan kakav jeste, popeo se na scenu i rekao: „Imam da vam kažem tri važne stvari: Ura! Ura! Ura!“

Od 2007. jedan je od osnivača i kreativni direktor festivala Nova Svetlost – festivala filmova snimljenih mobilnim telefonima i alternativnim filmskim sredstvima (www.novasvetlost.com). Do pre dve godine bio je direktor u producentskoj kući Red Production, a otkad je freelance reditelj kaže da je mnogo zadovoljniji i da bolje radi svoj posao.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.

23/04/2012 plankton
Iskreno sam se nadala da je tekst duzi od standardnih 2-3-4 strane! Divan momak, divna osoba!