"Okidač" Slavice Dolašević - zov života i svojevrsno buđenje: podsećanje i opomena putem nesvesnog

"U jednom životu možemo da se rodimo mnogo puta i to je najlepša stvar ."

Umetnost performansa dovodi nas do neočekivanih a ponekad i zbunjujućih i neprijatnih emocija, pomerajući svaku našu ćeliju spojem artističkih i ličnih karakteristika umetnika.

Tokom svog performansa Okidač Slavica Dolašević će kao umetnik i performer preispitivati našu svest i realnost koju živimo, kroz potragu za smislom svakodnevice i svega što radimo.

Okidač je nastao kao ishod sna, u kome sam, kroz epizode,sanjala da sam mrtva i da ne mogu da doprem do meni bliskih ljudi iz „živog" sveta. ...Nesvesno sam odlagala život, a podsvest je kroz snove pokušavala da mi kaže da polako umirem, da se udaljavam od sebe i svega što volim. Jednog jutra sam se probudila i shvatila da gledam u sanduk koji me čeka, koji me je na kraju svakog dana uvek i čekao."

Po struci grafički dizajner i fotograf, 26-godišnja Slavica diplomirala je na Fakultetu za umetnost i dizajn, na odseku Grafički dizajn i vizuelne komunikacije. U toku studija je najviše radila na polju fotografije i slikarstva, izložena uticajima multimedije, igre, fizičkog teatra itd. kako bi na putu svog umetničkog razvoja započela saradnju sa Performance HUB - višegodišnjim edukativnim programom o performansu koji je kreirala i pokrenula umetnica Marta Jovanović u saradnji sa Galerijom 12 HUB - i stvara Okidač koji će publika moći da pogleda u subotu 06. maja 2017. godine u 15 h na adresi Hilandarska br. 14. Tok performansa će na klaviru ispratiti Katarina Ranković uz autorski soundtrack koji je iskomponovala ovim povodom.

Umetnik je po pravilu svoj, inače je umetnik u pokušaju, kaže za Sensu Divna Ljubojević

Okidači naših života ponekad dugo trepere i prepliću se kroz podsvesvesne delove našeg uma, kao nevidljive niti . Razvezivanjem ovih niti suočavamo se sa upozorenjima, razmišljamo, shvatamo i budimo se.

Serija snova je došla kao opomena?

"Da, kao opomena na moje doskorašnje loše navike kojih negde nisam bila ni svesna i jedne situacije koja se ponavljala bar godinu dana - ostajala bih predugo na jednim od poslova kojima se bavim, preuzimala bih na sebe više stvari i odgovornosti odjednom, zanemarujući činjenicu da će mi se to pre ili kasnije obiti o glavu. Kada bih stigla u stan, automatski bih se bavila sređivanjem istog i nalazila nove "zadatke".

U jednom trenutku kada više nije moglo tako, počeli su užasno mučni snovi u kojima pokušavam da komuniciram sa ljudima oko sebe a niko me ne čuje i ne vidi, niko nije svestan da sam tu, da bih na kraju shvatila da sam umrla. U snovima, to su bili bliski ljudi - porodica i prijatelji. Nakon svakog buđenja osećala sam se umorno i istrošeno. Posle dva-tri meseca u jednom od snova sam otkrila da je do te moje "smrti" došlo utapanjem u vodi. Iz vode sam izašla i nastavila dalje svoj život a da zapravo nisam bila svesna toga u snu. Kada sam se probudila, tačno sam znala šta treba da uradim kako bih prekinula te snove. Nakon buđenja, videla sam da živim u najčisitjem stanu u gradu. Bilo je potrebno da prekinem repetitivnu radnju sređivanja stana jer sam se zapravo u svarnosti utapala u obavezama koje sam sama nametnula.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.