Napustila je svoj posao i preselila se na Bali: sada brine o slonovima, šeta bosa i nikada nije bila srećnija

„Moja misija nije samo zaštita životinja i ekosistema nego i osvešćivanje ljudi da se trebaju osloboditi konzumerizma."

Zagrebačka preduzetnica Jasminka Herceg odlučila je biti promena kojoj se mnogi od nas nadaju, a nikad ne naprave iskorak prema napred. Ostavivši iza sebe Zagreb i sve materijalno što je posedovala, svoj novi život započela je u indonezijskoj prašumi. Ovoga puta radi ostvarenja velikog i važnog cilja – očuvanja divljih životinja i ekosistema za generacije koje dolaze

Iz sveta lepote i luksuza do prašume i brige o slonovima

Iza Jasminke Herceg dvadeset je godina uspešne karijere u svetu ljepote. Osnovala je Bliss Institut, jedan od najuglednijih zagrebačkih kozmetičkih salona, nizala je brojna priznanja, a u njene ruke rado su se prepuštale poznate glumice, pevačice, voditeljke... Ali, odnedavno u Jasminkinoj svakodnevici glavnu ulogu više nema salon, nego – slon.

Vratila se na selo i započela neobičan posao: Zorica Vukanac iz Sombora živi od uzgajanja lavandeVratila se na selo i započela neobičan posao: Zorica Vukanac iz Sombora živi od uzgajanja lavandePotrebni su volja i ljubav - evo kako je Zorica iz Sombora pretvorila hobi u isplativ posao!

Postavši globalni voditelj projekta Rise Against Extinction koji je pokrenula organizacija za zaštitu životinja I Stand With My Pack (ISWMP) preselila se u Indoneziju. Cilj tog projekta je opstanak ugroženih vrsta na našoj planeti, među kojima su slonovi na indonezijskom otoku Sumatri, kao i tamošnji nosorozi, tigrovi, orangutani, medvedi...

Sumatranski nacionalni park Gunung Leuser, poznat i kao Leuser Ecosystem, poslednje je utočište na Zemlji za sve spomenute životinjske vrste, gde zajedno obitavaju u divljini. Ova golema prašuma ujedno je posebno važna za celokupan život na planetu jer proizvodi čak petinu ukupne količine kiseonika u Zemljinoj atmosferi.

Zbog izuzetne bioraznolikosti Gunung Leuser često nazivaju rajem, ali sve je manje idiličan i ne liči na raj. Proizvođači palminog ulja i kaučuka, naime, nastoje iskrčiti prašumu kako bi svoje plantaže proširili, a krivolovci vrebaju životinje, naročito slonove jer i dalje vlada velika potražnja za njihovim kljovama, odnosno slonovačom.

Živim neopterećeno i ne zanimaju me potrošački trendovi

"Još pre dva decenije u ovom je području živelo 50.000 sumatranskih slonova, a danas se procenjuje da se njihov broj kreće od 2 500 do 2 800. Ako slonovi nestanu, to se tiče svih nas jer oni su ključni za ravnotežu u eko sistemu. Slikovito rečeno, održavaju 'infrastrukturu' prašume, čineći je prohodnijom i prozračnijom, a to, među ostalim, znači da pospešuju proizvodnju kiseonika. Slonovska stopala ostavljaju velika udubljenja u tlu, pa se u njima nakuplja kišnica, pa druge životinjske vrste tako nalaze pitku vodu“, objašnjava Jasminka.

Među njenim zadacima da u sklopu projekta Rise Against Extinction na globalnom nivou nadgleda, povezuje i usklađuje akcije obnove staništa za sumatranske slonove (na primer, otkupljivanje područja na kojima su bile plantaže i njihovo ponovno pošumljivanje), kao i akcije kojima se sprečavaju sukobi ljudi i slonova. Na taj način i druge divlje životinje dobivaju sigurnije stanište.

Uvid u srce sumatranske divljine potaknuo je Jasminku da u potpunosti promeni svoje „stanište“ i stavove. Razdelila je ili rasprodala gotovo sve što je posedovala u Zagrebu, od kozmetičkog salona koji je prepustila dugogodišnjim saradnicama, do domaćinstva, knjiga, odeće i drugih (bez)brojnih predmeta prikupljenih u tipično zapadnjačkom načinu života.

„Trebalo mi je mnogo energije da svoje stvari, od onih najmanjih poput USB memorijskih stikova do najvećih poput mašine za pranje veša, zbrinem na održiv način, kako bi i dalje ostali 'udomljeni'. Sad živim neopterećeno, među ljudima koji nisu skloni materijalizmu i ne zanimaju ih potrošački trendovi. Kažu da je u tropima dovoljno imati nekoliko haljina i majica i dva para japanki, i to je zaista tako“, kaže Jasminka koju su njeni indonezijski prijatelji i saradnici prozvali Jazz.

Taj lepršavi nadimak odgovara njenoj novoj svakidašnjici u priobalnom selu Canggu na Baliju. Ujutru je razbuđuje, a naveče uljuljkuje u san šum Tihog i Indijskog okeana koji se susreću u indonezijskom arhipelagu. Obožava hodati bosa i pijuckati kokosovu vodu iz sveže ubranih plodova. Postala je veganka, što je u indonezijskom podneblju vrlo jednostavno jer se ishrana tradicionalno temelji na obilju ukusnog voća, povrća, pirinča i začina.

Najlepši rođendanski dar

U Indoneziji je otkrila novu lakoću i smislenost postojanja. Sada, gledajući to, svesna je da se to nije dogodilo u trenutku, nego je želja za preokretom dugo tinjala u njoj.

„Proteklih deset godina najviše sam se bavila tretmanima u salonu, poslovnom papirologijom, planiranjem... Slobodni dani bili su retkost, uopšte nisam imala pravi godišnji odmor. Od kada se moja prijateljica Irena Bartolec, učiteljica ashtanga joge, preselila u Canggu na Baliju, često me pozivala da je posetim.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.