Maraton ka svojoj viziji

maraton_ka_svojoj_viziji_3.jpg

Život je maraton

Većina živi po skupu navika i moždanih mapa formiranih tokom života, sa dubokim korenima u ranoj mladosti. To sve zajedno formira ljudske zone komfora, ponašanja koja su skup stereotipa, pa za sopstvene navike često verujemo da su sudbinska kategorija jednog zadatog, manje-više nepromenljivog života.

Od stotinu ljudi, 95 odsto se miri sa ovakvim "zadatim životom" i time parališe sebe u realizaciji svoje životne misije, ostvarenju bilo kakvog uspeha i sreće. Onih preostalih pet odsto svesno ili nesvesno uviđa da je menjanje životna neminovnost, da smo živi zato što smo u stalnim promenama, počev od elementarnog metabolizma do činjenice da se skoro sve ćelije našeg tela, sa izuzetkom nervnih, bezmalo promene svakih 11 meseci. Zato je važno shvatiti da je nužni preduslov psihološke ravnoteže svakog čoveka menjanje navika, ne sudbinskog, već svesno usmerenog i lično kontrolisanog sopstvenog života.

Kad uđete u pogrešan voz sve stanice su pogrešne. Ako kao kolektiv, društvo, porodica ili jedinka nemamo jasno definisan cilj kuda idemo, ne znamo da li idemo ili se vraćamo, na koju smo stanicu stigli, naravno da ćemo biti umorni i razočarani. Preduslov postignuća je usredsređenost na jasan cilj, onda ćete svakim narednim korakom biti sve ispunjeniji. Svako postignuće, bez obzira na to da li je to nečija želja da magistrira ili da prestane da puši, ima pobočni efekat - psihološki uspeh. Iz toga sledi povećano samopoštovanje, samopouzdanje i motivacija. Ono što možemo u svim okolnostima je da napravimo inventar sopstvenog života i da krenemo. Život je maraton koji se trči sa mnogo konsekutivnih kratkih sprinteva. Maratonac ne vidi cilj jer je udaljen 42 kilometra, ali ga vidi u viziji i vidi cilj za taj dan."

Kojih sedam stubova su nosioci kvaliteta života i predstavljaju okosnicu vašeg sistema "Total quality of life"?

"Prvo je fizičko zdravlje (zdravlje nije sve, bez njega je sve ništa). Nažalost, kada smo mladi, zdravi i jaki često ga minorizujemo, a kada nam se život svede u tačku ono postaje osnovna preokupacija. Sledeće je mentalno zdravlje, a njime je moguće delovati i na fizičko zdravlje. Potom emotivno, socijalno, ekološko, duhovno i naravno ono što od Feničana do danas sve to treba da servisira a to je poslovno, finansijsko, odnosno materijalno zdravlje. Na svojim trenzinzima nastojim da ljudi postanu svesni koliko je svaki od ovih stubova značajan, jer primera radi - džaba vam pun novčanik ako ste socijalno neuklopljeni, usamljeni, duhovno prazni..."

Koji je najmotivisaniji skup kome ste prisustvovali?

"Bio je to dvodnevni seminar koji sam proveo sa onkološkim pacijentima, koji sam doživeo veoma emotivno i na njemu mnogo naučio. Ti ljudi su nesvesno usvojili ponašanja koja su optimalna za njihova stanja: s jedne strane je bolest, a s druge psihološko propinjanje na prste. Oni su životnim okolnostima i bolešću saterani u sadašnji trenutak, svesni su da im neće biti bolje, niti će im ostati više dana u životu ako ih budu brojali, ako budu neraspoloženi zbog toga što su bolesni i uplašeni. Na seminarima ponekad poručujem ljudima: Živite svaki dan kao da vam je poslednji - jednog dana ćete biti u pravu. Živite tako da vam ne bude žao ako se jednog dana ne probudite, ali od svakog dana kradite stepenik za dalje."

Sadašnji trenutak je jedino što imamo, kako da to shvatimo u punom zastrašujućem i veličanstvenom smislu kada smo razapeti između juče i sutra, između sećanja i planiranja?

"Najuzvišenija stvar u čoveku je njegova sposobnost da u svakom trenutku bude najbolji što može i bolji od prethodnog sebe. Samo lud čovek čini manje od onoga što može. Nije važno koliko brzo idemo, važno je da nikada ne stanemo. Ako znamo kakav život želimo, kuglica koju svakog dana nižemo na životni đerdan - ako to radimo svesno, celim srcem, bez obzira na to kako to drugima izgledalo - onda ima smisla. Čovek je sebi dužan da se budi s radošću što mu svaki novi dan donosi priliku da bude bolji čovek. U tome nam mogu pomoći afirmacije i podsećanje na činjenice zbog kojih treba da smo zahvalni životu, a njih, ako smo pošteni prema sebi, u svačijem životu ima dovoljno. Dobro je isto tako smiriti se pred san, uraditi rekapitulaciju tog dana jer tako postajemo svesni svojih postignuća. U sutra možemo poneti neko iskustvo koje će nam pomoći u daljem približavanju životnoj viziji i ostaviti za sobom ona koja dalje ne želimo da teglimo kao blato na cipelama.

Šta je metafora luka?

"Ako ste spremni da učite, možete da učite od svakoga i svega. Kada uzmete glavicu luka i počnete da je ljuštite uočićete važnu zakonomernost: da stvari najčešće nisu onakve kakve izgledaju na prvi pogled. Nakon prvih smeđih i narandžastih ovojnica luka uočićete da naredne više nisu iste, da su drugih boja i konzistencije, da počinje da se oseća miris ploda. Ako nastavite da skidate naredne slojeve dobićete kompletnu demonstraciju antičke filozofije - priču o stizanju do suštine. Da biste stigli do centralnog dela koji je zametak života, što više to radite, sve vam je teže, sve je suznije iskustvo i sve češće vam se nameće misao da odustanete.

To je motivacioni princip: kad jednom kreneš, ne staj dok ne stigneš do cilja. Na kraju ćete možda reći: ovo nije vredelo, izgubio sam mnogo vremena, ali ako odustanete, šta ste dobili: zaudaraju vam ruke, isplakali ste se, izgubili vreme, niste došli do kraja, imate urušenu motivaciju. Ali ako dođete do cilja kakav god da je, dobićete povećano samopouzdanje. Kad ste mogli to, možete i drugo. Povećana motivacija koja neminovno iz toga ishodi, donosi nesvesnu potrebu da se popnete na viši nivo od onog koji ste osvojili."

Polovinom septembra 2013. godine Nikola Čanak sa vrhunskim trenerima počinjeintenzivne treninge džudoa-u kome je i sam trener i majstor 6. dan Sansei Američke džudo asocijacije, zato što planira da 2025. godine osvoji zlatnu medalju na svetskom prvenstvu za veterane od 70 do 75 godina.

"To je samo jedan od načina da dokažem da ne verujem u smrt nego u promenu agregatnog stanja. Tome učim druge: da šampioni ciljnu crtu prolaze u sprintu, a ne spuštenog garda. Da treba da težimo zvezdama, pa ako ih i promašimo, još uvek smo visoko."

Radmila Jovović

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.