Ljiljana Stijaković Singh: Indija bez stereotipa

Ljiljana Stijaković Singh nam odaje tajne o Indiji, osvrće se na svoj život koji ju je odveo tamo i priča o zaljubljivanju u tu divnu zemlju, ljude i njihovu svetlost.

Istok i Zapad nisu geografski pojmovi. To su dve različite orijentacije prema Svetlosti. Svako od nas je, ma gde živeo, Istočnjak ako je okrenut ka duhovnom, ka Ljubavi i Svetlosti. Onaj ko je okrenut ka tami, takmičenju u moći i sticanju pukog materijalnog bogatstva, samoživo otimajući - on je Zapadnjak, ma gde živeo.

Kada se danas osvrne na svoj životni put, Ljiljana Stijaković- Singh seti se jednog od zakona Univerzuma: ono što je nečiji duboki interes nađe u njegovom životu pukotinu i kao voda koja dubi stenu, stigne tamo gde treba. Kao i mnoge devojčice tih šezdesetih godina, pisala je pesme, sanjarila o novinarstvu, ali na majčin nagovor („Biraj ono od čega ćeš sigurno moći da živiš") upisala je Ekonomski fakultet.

Energetska medicina i misterije Zemlje: Indijanka iz plemena Vuka otkriva tajne isceljenja

Ekonomija mi se učinila kao nekakvo „budističko", srednje rešenje. Sreća je bila da je tih godina na Ekonomskom fakultetu postojao smer Makro ekonomije i na četvrtoj godini predmet Međunarodni ekonomski odnosi. Reč „međunarodni" raspalila je moju tinjajući želju da raširim krila. Odlučila sam se i za diplomski rad iz tog predmeta. „Odnosi Ujedinjenog kraljevstva sa zemljama Komonvelta" bila je tema rada, a tada je jedino mesto sa najvećim obimom potrebne literature bio Institut za međunarodnu politiku i privredu.

Slučaj ili ne, u Institutu je, neposredno po mom uspešnom diplomiranju, bio objavljen konkurs za prijem nekoliko asistenata -pripravnika. Primljena sam i dodeljeno mi je da u grupi za Aziju „pratim", najšire definisano, društveni razvoj Indije. Ne računajući prvi i najduži stipendijski boravak koji je trajao 14 meseci, u Indiji sam boravila još 12 puta, uglavnom u trajanju od po nekoliko meseci. I evo, prošlo je već pet decenija moje ljubavi prema toj ogromnoj, tajanstvenoj zemlji kojoj uzvraćam pokušajima da je kroz prevođenje, izdavanje knjiga i razna predavanja predstavim što većem broju ljudi.

Tako to život ume da „sredi" - da te ono što misliš da ti je hendikep, kao što je bio moj odabir fakulteta koji ne volim, odvede na „livade" čiji te miris i boje neodoljivo privlače, ali i do životnog saputnika, mog supruga Harbađan Singha. Par meseci pre mog povratka sa studijskog boravka u Indiji, 1972. godine, on je bio postavljen za ekonomskog savetnika u ambasadi Indije u Beogradu. Među nama se razvilo prijateljstvo, a zatim i ljubav. Venčali smo se bez mnogo pompe, u jednoj beogradskoj opštini. Imamo dvoje dece, sina i ćerku, sada već odrasle ljude.

Malo je, kažete, jedan život, da se bar delimično upozna taj svet, za nas „zapadnjake" vrlo mističan i neshvatljiv.

Potrebno je nekoliko života da se pošteno upozna jedna od najsloženijih i najizvornijih civilizacija. Indijska kultura zahteva veliku predanost, potpuno otvoren um i duboku posvećenost. To su shvatali mnogi veliki pisci i mislioci koji su crpli inspiraciju sa ovog dubokog izvora. Spomenuću samo Tolstoja, Hesea, Hakslija, Hamvaša, Junga, Voltera, Šopenhauera, Moma... Nažalost, u poslednjim decenijama zapadnjačko znanje o Indiji često se temelji na stereotipnim, najčešće površnim, naivnim i pogrešnim predstavama.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.