Iz srca slikara: priča o Vinsentu Van Gogu oslikana na filmskom platnu

Kroz fragmente sopstvene duše, Vladimir Vinkić je, uz 124 slikara, majstorskim potezima četkice prikazao svet očima Vinsenta Van Goga, dok nas svojim radom uvodi u niz vizuelnih doživljaja i, budeći imaginaciju, upoznaje sa bogatstvom boja i svetlosti.

Odsjaji reči podrška, pomoć, komuna, koje se kao zraci sunca provlače kroz razgovor sa Vladimirom Vinkićem, otkrivaju značaj harmoničnih kolegijalnih odnosa koji su iznedrili „S ljubavlju, Vinsent”, prvi animirani i u potpunosti oslikani film u istoriji kinematografije.

Bez mistifikacije sebe i svog rada, sagovornik me upoznaje sa filmom za koji je bio angažovan uz veliki broj umetnika iz celog sveta. Spajajući savremenu tehnologiju, slikarstvo i animaciju sa tehnikom slikanja po Van Gogu, uz podršku reditelja Dorote Kobijela i Hju Velčmena, umetnici su odali počast i priznanje jednom od najvećih slikara 19. veka. Dok su radili na tome da ljude upoznaju sa životom, ali i unutrašnjim svetom Van Goga na osnovu osam stotina intimnih pisama koje je napisao, nesvesno su utkali i deo sebe, svog karaktera, stvaralaštva i vizije, i time dodatno ulepšali ovo spajanje prošlosti i sadašnjosti.

Predeo slikan čajem: Danijela Odabašić koristeći čajeve i svetlost stvara slike koje nastaju iz njenog unutrašnjeg bićaPredeo slikan čajem: Danijela Odabašić koristeći čajeve i svetlost stvara slike koje nastaju iz njenog unutrašnjeg bićaU svojoj umetničkoj potrazi i težnji ka spoznaji harmonije između makrokosmosa i njegovih mikro delova sakrivenih u svakom…

Kao diplomirani slikar FLU u Beogradu koji se bavi i animacijom, ilustracijom i scenografijom, Vladimir je završio i specijalističke studije na Accademia delle Belle Arti u Firenci, a brojne samostalne i grupne izložbe obogatio je angažmanom na filmu „S ljubavlju, Vinsent”. Opisujući stvaranje ovog jedinstvenog filma nominovanog za Oskara, Vladimir ne krije zadovoljstvo koje mu slikanje donosi.

„Sam proces je poprilično kompleksan i sastojao se iz nekoliko faza. Prvo je po napisanom scenariju snimljen film sa glumcima u studiju u Londonu 2013. godine. Zatim je mali tim slikara počeo sa oslikavanjem i animiranjem. Godinama do tada rađene su probe kako bi likovi trebalo da izgledaju, a da bi se ispratio način slikanja po Van Gogu. Kada su došli do prihvatljivog rezultata, napravljene su radne stanice za slikare i počela je produkcija filma. Svaka stanica imala je projektor i foto-aparat montiran iznad slikara kako bismo po završetku svake slike mogli da fotografišemo i pošaljemo svaki frejm direktorki na odobrenje. Potom brišemo to što smo naslikali i na istom mestu slikamo sledeću sliku, tj. frejm, prateći pomeraj preko projektora koji projektuje kadar na platnu. Sve to radio je svaki od slikara. U Poljsku, u Gdanjsk, došao sam maja 2016. godine i ostao do decembra. Na filmu sam radio šest meseci. Naslikao sam u tom periodu do šeststo slika, što znaci da mi je prosek bio tri do četiri slike dnevno. Nekada sam bio toliko zadovoljan slikajući da sam slikao i šesnaest sati dnevno. Jednom prilikom, dvadeset pet sati, sa pauzama. Prva scena iz filma koju sam dobio da radim je trenutak kada Armand odlazi iz sobe, a Margaret seda za klavir. Scena je prilično kompleksna i sadrži pomeranje kamere, što dodatno komplikuje posao. Imala je četiristo četrnaest frejmova, što znači da sam morao da naslikam dvesta sedam slika. Bilo je naporno i sada sam prezadovoljan što sam to radio. Takođe sam slikao i ostale glumce, kao i Džeroma Flina (Jerome Flynn), tj. dr Gašeta.”

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.