Energomedicina – tkanje ljubavi

Da bi mogla da pomaže drugima i da im pruži ljubav i saosećanje, Aleksandra Maksimović morala je da oseti kako je biti nemoćan, uplašen i ranjiv.

„Svaki čovek je mnogobrojan”, a u Aleksandri Maksimović su (između ostalih) polarisane najmanje dve, podjednako snažne osobe. Ona je aktivna, brza, prodorna, radoznala pa je ranu mladost živela pod sloganom „hoću sad i hoću to odmah”. Istovremeno je, otkad zna za sebe, uporno i dosledno tragala za odgovorima, razvijajući svoje duhovno biće. Aleksandra je viši fizioterapeut koji u Balans Medika centru za zdrav život i alternativnu medicinu radi Bowen terapiju, ali se bavi mnogim oblastima energoterapije. Veruje da je „stara duša”, jer je mnogo toga naučila i uradila, ali je gladna i otvorena za sva nova znanja. Voli svoj tragalački duh i stalno ga nadograđuje.

– Do sada sam se bezbroj puta uverila da će vam jasnoća misli, kroz neko delo, događaj ili osobu omogućiti dalji napredak, kaže Aleksandra. Morate da znate šta hoćete: da li želite da budete zdravi, ili možda malo zdravi, jer često ako smo bolesni dobijamo pažnju drugih ljudi. Ako preuzmemo odgovornost za svoje zdravlje, onda moramo imati punu svest šta je to što nas čini zdravim i srećnim. To je dakle uverenje: da, ja zaslužujem da budem zdrava, srećna, da emitujem i primam ljubav. Većina ljudi se ne budi s tom mišlju jer žure nekuda, trčeći za novcem, slavom, moći, muškarcima... zaboravljajući najvažnije – sebe.

Rođena je u Beogradu u „prosečnoj” porodici koju je zbunjivala jer je oduvek „gledala na drugu stranu”, iskakala iz sredine u kojoj je živela, bila je buntovnik i sanjar. Oblačila je isključivo odeću u bojama koje vrište „jer je to livada i radost”. Njenim roditeljima je to bilo teško da prihvate, ne samo zato što su ih od njenog stajlinga bolele oči, nego i zato što je bila zabrinjavajuće drugačija: „zašto se ne igraš sa drugom decom, ne oblačiš kao druge devojčice, nego tako, nakaradno?”

– Stalno sam se pitala kad ću već jednom da odrastem da bih sa starijima mogla da komuniciram na ravnopravnim osnovama jer sam se osećala kao neko ko je u malom telu, ali je u prepoznavanju nečega što već zna. Kao dete imala sam komunikaciju sa svojim anđelom čuvarom koga sam doživljavala kao malog čovečuljka kome od kineske kapice koju je uvek nosio, nisam videla oči. Pitala sam ga sve što me je interesovalo i dobijala precizne odgovore. Lomila sam se između želje da upišem teologiju ili likovnu akademiju, a moja mama je zaslužna što sam upisala medicinsku školu.

Moj prvi susret sa ranom bio je zastrašujući, ali sam istovremeno shvatila da imam dar za komunikaciju sa pacijentima, da na njih delujem smirujuće, da su prisnost i razmena emocija, koji su najčešće izvan medicine iako bi trebalo da budu njen sastavni deo, veoma važni, pa sam počela da ih negujem i razvijam.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.