Danju pod suncem, noću pod zvezdama

Šta god da radi: piše roman, pesmu, priču, književnu kritiku, uređuje antologiju, rečnik ili privatni album sa fotografijama leptira koje slika – u pozadini se čuje rock and roll...

Danju pod suncem, noću pod zvezdama 3

Danju pod suncem, noću pod zvezdama 3

On se osmehne, otpozdravi, kratko rukuje, klimne glavom... silnim ljudima koji su mu se javljali dok smo razgovarali u bašti jednog kafea u epicentru Beograda. Čovek, koga u jednom gradu poznaje toliko ljudi, može reći da je taj grad osvojio.

Osim hiljadu književnih kritika koje su štampane u „Dnevniku”, „Politici”, „Našoj Borbi”, „Demokratiji”, „NIN-u”, „Vremenu”, „Danasu”... Vasa Pavković je objavio četrdesetak autorskih naslova: osam pesničkih knjiga, pet zbirki priča, tri romana, pet antologija, desetak knjiga iz srpske književne tradicije, sedam knjiga kritika, dve posvećene stripu. Jedan je od urednika Rečnika SANU u Institutu za srpski jezik, ove godine imenovan je za predsednika žirija za dodelu NIN-ove nagrade, stalni je književni kritičar časopisa „Pečat”. Da sebe shvata ozbiljno pokazuje i činjenica da ima i svoj sajt koji je preplavljen raznobojnim leptirima. Pitam ga otkuda su sleteli tamo.

- Pre tri godine pročitao sam misao Hermana Hesea da je susret deteta u ranim fazama njegovog života sa leptirom, vrlo važan, da čak može biti i određujući za tok njegove sudbine. Te fascinantne boje (ako je susrelo neki takav primerak) deluju snažno na dečiju imaginaciju pa postoji mogućnost da ono kasnije počne da se bavi nekom vrstom umetnosti. Upravo to se meni desilo. Kada mi je bilo šest godina u starom voćnjaku video sam jednog od najlepših evropskih dnevnih leptira - Kraljevski plašt. Nakon toga, nisam imao priliku da ga sretnem sledećih 50 godina. Nažalost, njegova lepota i ekstravagancija koštaju ga, jer ubrzano nestaje iz prirode, a naučnici ne znaju zašto. Oduvek sam voleo prirodu, posebno leptire, koji su plašljiva bića pa mnoge vrste ne dozvoljavaju da im se približite. Pre nekoliko godina sam napokon dobio dobar digitalni aparat koji mi omogućava da zumom, sa udaljenosti od deset metara snimam leptire. Otprilike jednom nedeljno odlazim na mesta za koja znam da su njihova staništa: Deliblatsku peščaru, Kosmaj, Avalu, Staru planinu... U stvari, gde god da se nađem, trudim se da slikam živi svet, pre svega leptire, pa sada već imam 30, 40 hiljada njihovih fotografija. Uvek je to divlja priroda i često mi se dešava da hodajući u njoj provedem ceo dan i da od jutra do večeri ne sretnem ni jednog čoveka. Za naše uslove imam i pristojnu biblioteku o leptirima, 40 - 50 knjiga; mnoge sam dobio od prijatelja iz sveta koji su upoznati sa mojom pasijom, a dosta sam naučio od ljudi koji znaju više od mene kad zajedno krenemo u polja i šume da fotografišemo.

Da biste napisali hiljadu književnih kritika morate pročitati hiljadu knjiga. Koliko ste ih ukupno pročitali?

- Ukupan broj je desetostruko veći. Mnogo više sam čitao nego što je trebalo, a čitao sam ih u različitim ulogama. Najlepša je uloga običnog čitaoca, malo manje lepa je ona književnog kritičara, ali sam mnogo knjiga pročitao kao urednik u izdavačkim kućama i kao član raznih žirija. Prilično sam zagađen književnošću, od toga se lečim odlaskom u prirodu, a sa druge strane čitanjem klasika. Kad mi se sve zgadi uzmem priče Čehova, Hemingveja, Foknera, Singera ili Kortasara. Od naših, recimo Andrića i Tišme ili Pavića. Oni mi vrate veru (ili iluziju) da čitanje ima smisla.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.