Strategija kamena pomaže u ljubavi, poslu i životu: evo kako da je naučite i prihvatite

Strategiju kamena preporučuje i za ljubavni život, pogotovo kada je veza tek na početku.

Delovati ili ne delovati? Odmah, kasnije ili čak mnogo kasnije? Strategija kamena bazira se na ideji da na većinu stvari u životu uopšte ne treba brzo da reagujemo.

Često brzina, a s njom i nepromišljenost, mogu da budu kontraproduktivne za uspeh, kako u poslovnom, tako i u privatnom životu. Jeste li spremni da pređete na manju brzinu života? Obuzima li vas često osećaj da nešto propuštate, kako niste u toku? Čini li vam se kako se stvari odigravaju velikom brzinom i da, ako promptno ne reagujete, propuštate jedinstvene prilike? Osećate li konstantnu želju za novim stvarima, tehnologijom, aplikacijama? Ako strahujete da će vreme da vas pregazi, a prijatelji i kolege zaborave ako niste neprestano u kontaktu s vestima i stalno na raspolaganju na društvenim mrežama, nažalost, niste u manjini. Neprekidan osećaj sumanute brzine i opsednutost brzom akcijom simptomi su modernog života. Ali koliko nas to čini srećnima? Možemo li drugačije? U našem društvu se izuzetno ceni delovanje.

8 afirmacija koje pomaću da okrenete novi list u životu: ove reči privlače pozitivne promene u vaš život8 afirmacija koje pomaću da okrenete novi list u životu: ove reči privlače pozitivne promene u vaš životOve afirmacije, za buđenje vaše duše, mogu vam pomoći da živite u stanju sreće i da lakše pratite viziju svoje budućnosti koja…

Opšteprihvaćeni moto je: svet pripada (pro)aktivnima; ko se usudi, taj i uspe! Delovati znači menjati stvari, no pritom to uopšte ne mora da bude pravi put. Često to brzo i impulsivno delovanje, na primer, u ekonomiji, politici, nauci, ali i u svakodnevnom životu rezultira pogrešnim odlukama.

Potreba za akcijom

Da stvari mogu i treba da budu drugačije, poručuje savremeni nemački ekonomista, novinar i pisac Holm Fribe (Holm Friebe) u svojoj knjizi Die Stein-Strategie („Strategija kamena”). U njoj objašnjava drugačiji pristup životu od onog koji nam moderno društvo sugeriše: Fribe zagovara usporavanje i povremeno namerno mirovanje, naspram užurbanosti i preterane akcije kojoj smo svi izloženi. Sliku našeg životnog stila i stalne potrebe za akcijom i munjevitim rešavanjem izazova, Friebe u knjizi slikovito opisuje primerom iz stresne situacije izgubljenog planinara (bez signala za mobilni i GPS-a), kada treba postupiti smireno i strpljivo: najbolja strategija je upravo ostati tamo gde se nalazimo i štedeti snagu. Od onih koji krenu da jure i panično traže pravi put čak 75 odsto ne preživi. Onaj koji pak pričeka na mestu gde se izgubio znatno povećava svoje izglede za spas.

Fribe je u svojoj karijeri i te kako iskusio „brz” način života. U svakom slučaju, može da se zaključi da njegovo poslovno okruženje vrvi izazovima i stresnim situacijama u kojima se često očekuje promptna reakcija. Kao stručnjak za trendove, 2002. godine osnovao je konsultantsku kancelariju i dizajn biro Zentrale Intelligenz Agentur. Na svom blogu Riesenmaschine (Džinovska mašina) piše o trendovima u svetu ekonomije, marketinga i dizajna, a poznat je i kao koautor termina Die digitale Boheme (digitalni boem) koji je skovao s kolegom Sašom Lobeom. Taj termin opisuje savremene boeme – frilensere koji rade od projekta do projekta, uglavnom na laptopu, i to u alternativnim kancelarijama (kafić, plaža, kuća...) i odbijaju standardno zaposlenje. Digitalni boemi uglavnom biraju posao u kom vide smisao i dobrobit za sebe i širu zajednicu i nisu fokusirani na sticanje materijalnog bogatstva i prestiža. Fribeovu pažnju zaokuplja i masovna proizvodnja pa je s kolegom Tomasom Ramgeom (Thomas Rambe) napisao knjigu i o toj temi.

Pravi trenutak Uprkos utisku većine, Fribe tvrdi dasvet i nije tako beskrajno brz. Kad je 2005. godine BBC slušaoce pitao koji je najkorisniji izum svih vremena, bicikl je dobio gotovo 60 odsto glasova, a internet samo 4 odsto. Pokazalo se da su prelomna otkrića bili antibiotik, avion, automobil, radio i telefon, kao i, verovali ili ne, WC šolja. „Ovo pokazuje da bi više trebalo da se usredsredimo na postojanije i proverene stvari. Brojne osnovne stvari koje danas imamo postojaće i za 50 godina. Moj savet bi bio: budi sumnjičav prema diktatu promene, ne uskači u svaki novi trend, radije se opusti i živi normalno svoj život”, poručuje Fribe. Sklonost brzini i akciji objašnjava samom ljudskom prirodom i nagonom za opstankom.

U praistoriji je od životne važnosti bilo reagovati instinktivno i brzo. Morali smo ili da se borimo ili da bežimo, nije bilo vremena za razmišljanje. Strah od toga da će nas drugi prestići i odjuriti s plenom bio je sasvim realan. Tako se i danas pasivnost smatra negativnom osobinom. „Zamislite kriznu raspravu koja se vodi zbog drastičnog pada prodaje. Svi su u panici i neko kaže: 'Ne znamo šta je uzrok ovome, pa će biti najbolje da za sada ništa ne preduzimamo.' Direktoru se takav odgovor sasvim sigurno ne bi svideo. Čekanje se smatra gubitkom vremena. Ponekad, međutim, naprosto nije pravi trenutak za delovanje. Potrebno je prikupiti više informacija ili pak pričekati da se okolnosti promene”, objašnjava svoju strategiju. Konstantnu potrebu za jurnjavom oslikava i pričom Crvene Kraljice iz knjige Iza ogledala i šta je Alisa tamo zatekla (nastavka knjige Alise u zemlji čuda) u kojoj stoji: „Kod nas morate jako brzo da trčite kako biste ostali na mestu. Želite li negde stići, morate trčati dvostruko brže.” Drugim rečima, mirovanje je nazadovanje.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.