Šta prvo treba uraditi kada se ne osećamo dobro: tehnika koja pomaže da se oslobodite negativnih osećanja

Ne morate uvek biti dobro - postoji jedna stvar koja pomaže da se lakše izborimo sa životnim teškoćama i prevaziđemo negativna osećanja!

Pošto smo ljudska bića, nismo uvek dobro. Nismo stalno pozitivni, u svakom trenutku, svakog dana. Nismo uvek u pravu. Nismo uvek ljubazni. Imamo trenutke kada se osećamo slomljeno i obeshrabreno, beznadežno i okrutno.

I ja ću vam reći tajnu: ne morate uvek biti dobro.

Ovo ne bi trebalo biti tajna. Mislim da smo svi prihvatili tu ideju da ljudi nisu savršeni. Kažemo: “Grešiti je ljudski” i očekujemo da će svako, u nekom trenutku svog života, pogrešiti, biti povređen ili depresivan i izgubljen.

Jedno emotivno stanje uzrokuje oboljenja: saveti Lujze Hej za oslobađanje od loših osećanjaJedno emotivno stanje uzrokuje oboljenja: saveti Lujze Hej za oslobađanje od loših osećanjaMožete li se setiti predivnog osećanja kad ste poslednji put bili zaljubljeni? isti se osećaj pojavljuje i kad počnete voleti…

Pa ipak, uprkos svemu tome, još uvek pokušavamo to da sakrijemo. Još uvek mislimo da ćemo biti osuđeni zbog manjkavosti ili da smo već osuđeni zbog manjkavosti.

Prošlo je mnogo vremena otkako sam pokušala sakriti činjenicu da nisam dobro.

Već sam neko vreme ponosno nosila svoj status "nisam dobro" – govoreći o mojim iskustvima sa depresijom i teskobom, borbom sa toksičnim ljudima u mom životu, kao i jednostavnim svakodnevnim borbama kroz koje mislim da svi mi prolazimo.

Moje iskustvo nije jedinstveno. Mislim da se mnogi od nas bave ovim pitanjima, ako ne i svi od nas, u jednom trenutku.

Ipak, uprkos tome, ljudi su me opisali – lično i on-line – kao "stvarno smušenu" ili "ozbiljno bolesnu", ne zbog onoga što sam prošla, nego zato što sam odlučila govoriti o tome. Nikada nisam pokušala sakriti činjenicu da nisam bila dobro u određenim vremenima u mom životu, a za neke ljude ovo je bilo neprihvatljivo. Ovo je bio znak slabosti.

Ono što ti ljudi nisu videli bilo je to koliko je terapeutski to delovalo na mene. Pričanje o tome dalo mi je priliku da vidim da nisam sama, i da su drugi ljudi doživeli iste misli, osećanja i probleme sa kojima sam se susretala. Neki od tih ljudi su javno govorili o tome, kao i ja – izražavajući te probleme glasno i ponosno da ih svi mogu videti, dok su mi drugi jednostavno pričali iza zatvorenih vrata.

I u oba slučaja, zahvaljujem im jer su mi pomogli. Oslobodili su moju krivicu, moj strah i moju potrebu da to potisnem. Oslobodili su me. Odjednom, nisam govorila samo za sebe – govorila sam za nas.

S druge strane, poznavala sam mnoge ljude koji su se pokušavali uklopiti u određenu sliku besprekornog. Mislim da mnogi od nas takođe poznaju te ljude – hiper-jogije i gurue koji nikada nemaju negativnu stvar da kažu. Njihove društvene medijske platforme pune su nadahnuća, pozitivnog mišljenja i još malo više od toga. I dok je inspiracija velika – čak i neophodna – postoji takva stvar koja ide predaleko u tom smeru, piše Ciara Hall za Elephant journal.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.