Kako da ispunite svoju sudbinu: čudesni saveti duhovnog učitelja Gurđijeva za isceljenje duše i lepši život

Cilj rada na sebi za Gurđijeva bila je realizacija sopstvenog bića, ostvarenje individualnosti koja je naša prava sudbina!

Putevi koji vode do dubokog razumevanja našeg bića i života retko su lagani, a često su čudni. Put duhovnog učitelja Gurđijeva takođe to potvrđuje, ali njegova otkrića su svetlo mnogima koji tragaju za samospoznajom.

Čudesna mantra koju treba da izgovorimo kad smo pod stresom: ponavljajte ove reči sve dok ne osetite promenu

Georgij Ivanovič Gurđijev, jedan od najuticajnijih mistika 20. veka, govorio je da u tradiciji spiritualnih učenja postoje tri puta: Put fakira - kada čovek zbog spoznaje Istine žrtvuje udobnost svoga tela, Put kaluđera - kad čovek obuzdava svoje srce da bi produbio odnos sa Svevišnjim i Put jogija - kad se čovekov um podvrgava strogoj disciplini da bi dosegnuo najdublju spoznaju. Svoj put Gurđijev je nazvao Četvrtim putem. Idući njime, rekao je, čovek se koristi kvalitetima svih ostalih puteva radeći u svim pravcima odjednom, ali ne zatvarajući se u samostane, ne odvajajući se od sveta, nego nalazeći se u samom središtu života. Kad idemo Četvrtim putem, ostajemo u samom središtu sopstvenog života, ne odvajajući um od tela i osećaja i ne dajući prednost nijednom od njih, nego ih svesno stapajući u nerazdvojnu, uravnoteženu i skladnu celinu.

G. I. Gurđijev rodio se pred kraj 19. veka u jermenskom gradu pod ruskom upravom, Aleksandropolju. Danas je to jermenski grad Gjumri. Otac mu je bio Grk, a majka Jermenka, stoga su grčki, jermenski i ruski bili prvi od dvadesetak jezika koje je Gurđijev naučio izvrsno da govori. Prvi put postao je svestan svoje potrebe da razume ljudsku psihu i otkrije uzroke ljudskih postupaka kad je kao dečak prisustvovao događaju koji ga je duboko potresao.

Sedeo je na klupi blizu mesta koja su za igru koristila deca različitih naroda, s obzirom na to da su u gradu živeli Grci, Jermeni, Kurdi, Turci, Tatari... Odjednom je začuo krik i skočio misleći da se nekom detetu u igri dogodila nesreća. Ali kada je došao do grupice dečaka od kojih je dolazila buka, otkrio je da krikove ispušta dečak koji stoji usred na tlu nacrtanog kruga, boreći se za dah i praveći rukama u vazduhu čudne pokrete, dok su mu se ostali smejali i rugali. Iznenađen, Gurđijev je upitao šta se događa. Objasnili su mu da je dečak Jezid (pripadnik verske sekte koja živi u Zakavkazju) i da Jezidi zbog verskih razloga (poznatih samo pripadnicima te religije) ne smeju da izađu iz kruga ako se u njemu nađu. Unutar kruga mogu slobodno da se kreću, ali iz njega ne smeju samovoljno da izađu. Znajući za to versko pravilo, deca su oko jezidskog dečaka nacrtala krug u pesku. Dečak je zaista pokušavao izaći iz kruga, ali zbog snage njegovih uverenja granica kruga bila mu je poput fizičke prepreke koju nije mogao da savlada, stoga se mučio i jecao od nemoći. Gurđijev je, šokiran dečakovim ponašanjem, došao do kruga i brzo izbrisao jedan njegov deo, nakon čega je dečak iskočio napolje i pobegao trčeći.

15 saveta za srećan i uspešan život: mudre smernice velikog mistika Georgija Ivanoviča Gurđijeva

Taj događaj je snažno potresao Gurđijeva. Nakon njega osetio je duboku potrebu da istražuje snagu psiholoških uverenja koja ljudima mogu da postanu prepreke snažne poput kamenih međa.

Iako se školovao za lekara i sveštenika, Gurđijev je želeo iskustveno, a ne teorijski, da spozna dublji smisao sopstvenog postojanja. Smatrao je da se pravo znanje izgubilo iz savremenih religija koje su postale automatizovane i prepune praznih rituala, ali je verovao da sve religije i sva duhovna učenja u svojim počecima govore o jednoj Istini. Stoga je vrlo mlad počeo da putuje i traga za mestima i ljudima od kojih će da uči o tajnama duše.

Na svoja tragalačka putovanja u početku je išao sam, ali je vremenom susreo ljude koji su imali sličan cilj i s njima je stvorio grupu Tragači za Istinom. Zajedno su godinama putovali bespućima Afrike i Azije tragajući za samostanima i manastirima u kojima se skrivaju mistične tajne o ljudskoj duši.

U svojim traganjima Gurđijev i njegovi prijatelji nisu pravili razliku između jogija, derviša, sufijskih i hrišćanskih mistika... Učili su od predstavnika svih religija, smatrajući da se duboko mistično znanje o čovekovoj duši krije u osnovama svake od njih.

Tragajući za unutrašnjom Istinom, Gurđijev je na svojim putovanjima naučio tajne hipnoze i sugestije kojima je lečio ljude od zavisnosti i teških psihičkih i fizičkih bolesti. Prema njegovim rečima, mogao je sugestijom i snagom pogleda da ubije jaka (vrsta azijskog goveda) na udaljenosti od nekoliko milja.

Ali, sve moći i veštine kojima je ovladao i pomagao ljudima ostale su u senci učenja koje je iz starih istočnjačkih mističnih škola preneo na Zapad poučavajući ljude kako da se približe doživljaju sopstvenog bića.

Gurđijev je podučavao da se čovek sastoji od dva dela: bića i ličnosti. Biće svakog čoveka jeste ono što je stvarno njegovo i što ga u dubini povezuje sa celim svemirom i svim drugim ljudima, s misterijom Celine koja nas je stvorila.

Ličnost čoveka je ono što nije izvorno, to je ono što čovek tokom života nauči od drugih, što nekritički od detinjstva usvaja - zbir znanja, mišljenja, stavova i pravila koja nauči i prihvata ih dok ne postanu deo njega, deo njegove slike koju je stvorio o sebi, koju predstavlja drugima i veruje da je ta slika on sam. Deo slike o sebi čini poistovećivanje s naučenim uverenjima o narodnosti, veri, politici, kulturnom nasleđu i moralu, naučeni obrasci ponašanja iz porodice, znanja o svetu i životu naučena u školi...

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.