Projekat "Neznalica" leči posledice zastarelih škola i medijskih senzacija: da li vi umete da odgovorite na ova 3 pitanja

Danas je teško pobeći od loših izvora informacija, a ljudska intuicija se od snage pretvorila u slabost! Evo kako se to može promeniti....

Hans Rosling je švedski doktor, akademik i javni govornik. Njegov sin Ola je statističar u domenu globalnog kvaliteta života.

Postaviću vam tri pitanja s ponuđenim odgovorima. Koristite ovu spravu. Koristite ovu spravu za odgovore. Prvo pitanje glasi: koliko se broj smrti na godišnjem nivou od prirodnih katastrofa, koliko se promenio tokom poslednjeg veka? Da li se udvostručio, da li je ostao više-manje isti na svetskom nivou ili se smanjio za pola? Vidim mnogo odgovora. Ovo ide mnogo brže nego kad to radim na univerzitetima. Oni su veoma spori. Samo misle, misle i misle.

Prelazimo na sledeće pitanje. Koliko je vremena tridesetogodišnja žena provela u školi, na svetskom nivou: sedam godina, pet godina ili tri godine?

Kako povećati šanse za uspeh na poslu: 10 trikova da bez stresa sve postignete na vreme...

Prelazimo na sledeće pitanje. U poslednjih 20 godina, koliko se procenat ljudi na svetu koji žive u ekstremnom siromaštvu, promenio? Ekstremno siromašni su oni koji nemaju dovoljno hrane da preživi dan. Da li se taj broj skoro udvostručio, da li je ostao više-manje isti ili se prepolovio?

Sad, odgovori. Vidite, smrti od prirodnih katastrofa, možete ih videti na ovom grafikonu, od 1900. do 2000. godine. Naime, 1900. godine, oko pola miliona ljudi je umiralo godišnje od prirodnih nepogoda: poplava, zemljotresa, vulkanskih erupcija, suše, čega god. A onda, kako se to promenilo?

Gepmajnder je pitao švedsku javnost. Evo kako su odgovorili. Švedska javnost je odgovorila ovako: 50% je mislilo da je udvostručen, 38% je reklo da je više-manje isti, 12% je reklo da je prepolovljen. Ovo su najtačniji podaci od proučavalaca katastrofa, i kriva ide gore-dole, raste do Drugog svetskog rata a onda počinje da pada i nastavlja da pada i spušta se daleko ispod polovine. Svet je postajao sve sposobniji, kako su decenije prolazile, da zaštiti ljude od ovoga, znate. Dakle, samo 12% Šveđana je znalo za ovo.

Pa sam otišao u zoološki vrt i pitao šimpanze. Šimpanze ne gledaju večernji dnevnik, zato su šimpanze odgovarale nasumično, pa su odgovori Šveđana ispali gori od nasumičnih. Kako ste vi prošli? Ovo ste vi. Pobedile su vas šimpanze. Ali bilo je blizu. Bili ste tri puta bolji od Šveđana, ali to nije dovoljno. Nemojte se porediti sa Šveđanima. Morate da budete ambiciozniji u životu.

Pogledajmo sledeći odgovor: žene u školi. Ovde vidite da muškarci idu osam godina. Koliko su žene išle u školu? Pitali smo Šveđane isto to i evo vam nagoveštaja, zar ne? Tačan odgovor je verovatno onaj koji je izabralo najmanje Šveđana, zar ne? Da vidimo, da vidimo. Evo nas. Da, da, da, žene samo što nisu sustigle muškarce. Ovo je američka javnost. A ovo ste vi. Evo vas. Čestitam, duplo ste bolji od Šveđana, ali ne treba ja da vam to kažem.

Pa kako to? Mislim da je to zato što su svi svesni da postoje zemlje i područja u kojima je devojkama veoma teško. Sprečene su da idu u školu i to je odvratno. Ali u većem delu sveta, gde najviše ljudi živi, u većini država, devojke sada idu u školu podjednako dugo kao dečaci, više-manje. To ne znači da je postignuta rodna ravnopravnost, nikako. One su i dalje osuđene na užasna, užasna ograničenja, ali obrazovanje je tu u današnjem svetu. E sad, gubimo iz vida većinu. Kada odgovarate, odgovarate imajući u vidu najgora mesta i za njih ste u pravu, ali gubite iz vida većinu.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.