Prestanite previše da se vezujete za stvari, ljude i događaje: kako da sprečite patnju i živite bezbrižno

Kada prestanemo da se opiremo životu i osuđujemo ljude i pojave, gotovo neprimetno će nestati ljutnja, tuga, strah. Daćemo sebi i drugima slobodu da budemo ono što jesmo bez osuđivanja.

Jedan od glavnih uzroka ljudske patnje gotovo sve duhovne tradicije otkrile su u našoj sklonosti da se vežemo za stvari, ljude, događaje. Da bismo sebe poštedeli suvišne patnje, potrebno je razumeti šta pojam vezanosti tačno znači i kako uvežbati nevezanost. Ona ne znači manjak empatije, razumevanja i saosećanja. Nevezanost nije nedostupan cilj koji mogu ostvariti samo predani duhovni tragači – možemo je vežbati u svakodnevnom životu i biti u skladu sa sobom i drugima.

12 misli koje što pre treba da izbacite iz glave: loše utiču na vašu psihu i život12 misli koje što pre treba da izbacite iz glave: loše utiču na vašu psihu i životOve glavne iracionalne misli mogu dovesti do emocionalnih problema. Takvim tvrdnjama, ili nekim njihovim varijacijama, svesno…

U Indiji postoji slavna anegdota o tome kako uhvatiti majmuna. Ako u veliki ćup sa malim otvorom stavite pregršt oraha, majmun će posegnuti za njima, čvrsto će zgrabiti orahe, ali neće moći izvući ruku iz ćupa. Bilo bi dovoljno da pusti orahe i mogao bi pobeći. Ali majmun nipošto ne želi pustiti orahe. I dok nas ova anegdota zabavlja, možda nam nije lako prihvatiti da u našem životu ima situacija u kojima se i sami tako ponašamo. Sami smo sebe zarobili jer nismo spremni pustiti.

Za mene je to bio posao koji nisam volela

Dugo vremena i ja sam bila zarobljena, grčevito držeći orahe u ćupu. Bilo je puno takvih ćupova, ali jedan od onih koji me dugo držao zarobljenom bio je posao koji nisam volela, na kojemu nisam mogla ostvariti svoj puni potencijal, nisam mogla zarađivati onoliko koliko zaista vredim i nisam se mogla profesionalno razvijati.

Stalno sam pronalazila nove razloge zašto zadržavam taj posao, a oni su uvek odražavali moje strahove: strah da bez tog posla neću moći osigurati egzistenciju, sumnja u uspeh pokretanja vlastitog posla i još nebrojeno mnogo drugih dvoumljenja, sumnji i strahova.

A za moju prijateljicu loš brak

Za moju je prijateljicu, pak, ćup sa orasima bio nesrećan brak. Nikako nije mogla pustiti taj odnos jer se plašila samoće, strahovala je i za egzistenciju jer je sumnjala u svoju sposobnost da sama zarađuje dovoljno za život. Mnogo je tema i ličnih priča koje prepoznajemo u svom i životima nama bliskih ljudi koje pokazuju isti obrazac. Vezujemo se za stvari, ljude, situacije koje nas čine nesrećnima, bojimo se pustiti, ne znamo kako to učiniti...

Ali nismo vezani samo svojim strahovima. Vezani smo i svojim željama. U našem srcu i umu stalno se menjaju želje; neke od njih male i lako ostvarive, a neke velike, intenzivne, opsesivne. Od čokolade, poljupca, cipela, preko diplome, posla i novca do nematerijalnih želja poput želje za srećnim brakom, savršenom ljubavi, ugledom, slavom i slobodom. Sve te želje koje nosimo u sebi stvaraju snažnu vezanost.

Nevezanost nije nezainteresovanost, ravnodušnost, hladnoća...

Nevezanost je sposobnost prepoznavanja želja i odbojnosti, strahova, očekivanja, svih snažnih emocija koje nas pokreću, i sposobnost da se od njih odmaknemo i razmotrimo ih. Kada ih možemo razmotriti, lakše ćemo prepoznati da smo sami sebe zarobili držeći čvrsto neke svoje orahe u ćupu.

Nevezanost je sposobnost prepoznavanja šta treba pustiti i kada to treba učiniti. To ne znači da treba prekinuti svakodnevne navike. Od nas se ne očekuje da se odreknemo posedovanja materijalnih stvari, porodice, prijateljstva ili karijere.

Stav nevezanosti ne znači biti nezainteresovan, ravnodušan, emotivno hladan, distanciran ili pasivan. Upravo u svakodnevnim navikama i poslovima, uključenošću u događaje, povezanošću s ljudima te razvojem veština, ideja i karijere možemo još bolje primeniti i vežbati duhovne uvide u način delovanja, u donošenju ispravnih odluka.

Poznata je budistička izreka "Pre prosvetljenja sam nosio vodu i cepao drva. Posle prosvetljenja nosim vodu i cepam drva." Ona nas podučava da i kad naučimo primenjivati nevezanost, naš će život u svojim spoljnim manifestacijama izgledati isto. Ono što se menja naše je unutrašnje stanje – nestaje strah i uznemirenost, žudnja, odbojnost, očekivanja...

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.