Lujza Hej: Kako se nositi sa bolom nakon smrti drage osobe

Dopustite sebi da osećate tu tugu. Treba stići do tačke u kojoj ćete se osetiti dovoljno sigurni da biste dopustili starim bolima da izrone.

Bol zbog smrti

Divno je biti pozitivan! Takođe je divno biti svestan šta osećamo. Priroda nam je podarila osećaj da prođemo kroz određena iskustva i poricanje te činjenice uzrokuje još više bola. Setite se, smrt nije promašaj! Svako umire i to je deo životnog procesa.

Kada umre neko koga volite, obično tugujete najmanje godinu dana. Dajte sebi toliko vremena. U takvom raspoloženju teško je proživljavati praznike – Dan zaljubljenih, vlastiti rođendan i, Božić itd. Budite prema sebi blagi i prepustite se tuzi. Tu ne postoje pravila. Ne stvarajte, dakle, vlastita. Kada neko umre, sasvim je u redu naljutiti se ili dobiti napad panike.

(Ne možete se pretvarati da vas to ne boli. Dopustite da vaša osećanja izađu. Plačite. Pogledajte se u ogledalo i vrištite: “To nije fer!” Ili bilo što drugo što tog trena osećate.)

Lujza Hej - 100 najboljih afirmacija: reči koje donose pozitivnu budućnost punu ljubavi i obiljaLujza Hej - 100 najboljih afirmacija: reči koje donose pozitivnu budućnost punu ljubavi i obiljaNajlepše i najbolje afirmacije Lujze Hej - evo koje reči treba da ponavljate svakog dana!

Ponavljam: dopustite da to izađe jer ćete inače prouzrokovati probleme u telu. Morate se brinuti o sebi onako kako najbolje znate, a znam da to nije lako.

Osobe koje su radile sa obolelima od AIDS-a, uočili su da proces žaljenja postaje trajan. Jednako se događa sa žaljenjem tokom rata. Toliko je snažnih juriša na naš emocionalni i nervni sistem koje treba podneti.

Kada mi stvari postanu preteške, često tražim posebne prijatelje i dopuštam sebi da pred njima upadnem u histeriju. To mi je olakšalo situaciju kada je moja mama umrla. Osećala sam da je to prirodni kraj njenog 91-godišnjeg života. Iako mi je bilo teško, nisam osećala ni ljutnju ni bes zbog njene smrti.

Ratovi i epidemije donose ogromne frustracije i zbog svoje prividne nepravednosti prema svima nama. Premda znate da bolu treba vremena da bi prošao, možete se osećati u ponoru bez dna.

Ako ste i nakon nekoliko godina još uvek tužni, znači da se valjate u tom ponoru. Trebate oprostiti i drugima i sebi i prestati se držati prošlosti. Setite se: nikoga ne gubimo kada umre jer ga nikada nismo ni posedovali. Ako vam je teško osloboditi se prošlosti, postoji nekoliko stvari koje možete preduzeti.

Prvi predlog

Pre svega, predlažem vam nekoliko meditacija sa osobom koja je otišla. Nije važno što je osoba mislila ili učinila dok je bila živa. Kada napušta planetu, diže se zavesa i ona vrlo jasno vidi život. Nema strahova i verovanja koja je imala dok je bila ovde.

Ako ste vrlo tužni, verovatno će vam reći da se ne brinete jer je sve u redu. U meditaciji zamolite osobu da vam pomogne proći kroz ovaj period i recite joj da je volite. Nemojte se osuđivati da niste bili dovoljno dobri ili da niste dovoljno učinili za umrlu osobu dok je bila živa. Time boli dodajete još i krivicu.

Neki od vas to koriste kao izgovor za nenapredovanje u vlastitom životu. Neki bi, takođe, poželeli da napuste planetu, a nekima će smrt poznate ili voljene osobe izneti na svetlo vlastiti strah od smrti. Iskoristite ovo vreme za rad na sebi i oslobodite se i nekih “svojih stvari”. Mnogo tuge izlazi na površinu nakon smrti voljene osobe.

Dopustite sebi da osećate tu tugu. Treba stići do tačke u kojoj ćete se osetiti dovoljno sigurni da biste dopustili starim bolima da izrone. Ako sebi dopustite dva ili tri dana plakanja, nestaće mnogo tuge i krivice. Možda ćete uočiti da vam je potrebna pomoć terapeuta ili neka grupa samopomoći kako biste se osetili dovoljno sigurni da možete pokazati svoja osećanja.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.