Ljubav ne treba da nanosi bol: čudesan govor koji će promeniti vaš ljubavni život

Svako iskustvo ljubavi je drugačije, ali ovaj govor će vam poomoći kako da iskreno zakoračite u ljubav i izbegnete frustraciju i stres u romantičnom odnosu!

U redu, danas želim da govorim o tome kako govorimo o ljubavi. A naročito želim da govorim o tome šta je loše u tome kako govorimo o ljubavi.

Većina nas će se verovatno zaljubiti nekoliko puta tokom života, a u engleskom jeziku, metafora "falling in love" - "padanje u ljubav" je, zaista, najčešći način na koji govorimo o tom iskustvu. Ne znam za vas, ali kad sam zamislila ovu metaforu, ono što sam zamislila bilo je baš kao u crtaću - kao, imate čoveka, on šeta trotoarom, potpuno nesvesno prelazi preko otvorenog šahta i prosto se strmoglavi u kanalizaciju ispod njega. A to zamišljam ovako jer padanje nije skakanje. Padanje je slučajno, nekontrolisano. To je nešto što nam se dešava bez našeg pristanka. A ovo - ovo je glavni način na koji govorimo o započinjanju nove veze.

Ja sam spisateljica i nastavnica engleskog, što znači da zarađujem razmišljajući o rečima. Mogli biste reći da me plaćaju da tvrdim da je jezik koji koristimo bitan, a ja želim da tvrdim da su mnoge metafore koje koristimo kada govorimo o ljubavi - možda čak i većina njih - problematična.

Dakle, u ljubav padamo? Zatečeni smo. Smrvljeni. Lelujamo. Gorimo od strasti. Zbog ljubavi smo ludi i zbog ljubavi bolujemo. Srce nas boli. Slomljeno srce. Dakle, naše metafore izjednačavaju iskustvo ljubavi prema nekome sa krajnjim nasiljem ili bolešću.

(Smeh)

Zaista je tako. I stavljaju nas u poziciju žrtve nepredviđenih i u potpunosti neizbežnih okolnosti. Moja omiljena metafora je "mori me" od glagola "moriti". A ako potražite ovu reč u rečniku...

(Smeh)

Videćete da je definisana kao "bolna nedaća" i da možemo biti moreni ljubavlju. Nekako asociram reč "moriti" sa naročitim kontekstom, a to je Stari zavet. Samo u knjizi Izlazak imamo 16 pominjanja reči moriti, a to je reč koju Biblija koristi za osvetu gnevnog boga.

(Smeh)

Ovde istu reč koristimo da bismo govorili o ljubavi i da bismo objasnili pošast skakavaca.

(Smeh)

Je li tako?

Pa, kako se ovo desilo? Kako je došlo do toga da ljubav povezujemo s velikim bolom i patnjom? I zašto govorimo o ovom naoko dobrom iskustvu kao da smo žrtve? Ovo su teška pitanja, ali imam neke teorije. A da bih to prokljuvila, želim da se usredsredim na jednu naročitu metaforu, a to je zamisao ljubavi kao ludila.

Kada sam prvo počela da istražujem romantičnu ljubav, svuda sam zaticala ove metafore o ludilu. Istorija zapadne kulture vrvi od jezika koji izjednačava ljubav sa mentalnom bolešću. Ovo je samo nekoliko primera. Vilijam Šekspir: "Ljubav tek je ludilo", iz "Kako vam drago". Fridrih Niče: "U ljubavi je uvek prisutno malo ludila." "Zbog tebe izgledam, zbog tebe izgledam tako ludo zaljubljena -"

(Smeh)

... velike filozofkinje Bijonse Nouls.

(Smeh)

Prvi put sam se zaljubila sa 20 godina i to je bila prilično turbulentna veza od samog početka. I bila je veza na daljinu prvih nekoliko godina, te je to za mene značilo visoke uzlete i veoma niske padove. Naročito se sećam jednog momenta. Sedela sam na krevetu, u hostelu u Južnoj Americi i posmatrala sam kako osoba koju volim izlazi kroz vrata. Bilo je kasno, skoro ponoć, posvađali smo se tokom večere i kad smo se vratili u sobu, ubacio je svoje stvari u torbu i izjurio napolje. Iako se više ne sećam zbog čega smo se svađali, veoma jasno se sećam osećaja dok sam ga gledala kako odlazi.

Bile su mi 22 godine, prvi put sam bila u zemlji u razvoju i bila sam potpuno sama. Let kući mi je bio za nedelju dana i znala sam ime grada u kom sam i ime grada do kog je trebalo da stignem kako bih odletela, ali pojma nisam imala kako da se snađem. Nisam imala vodič i imala sam veoma malo novca i nisam govorila španski.

Neko avanturističkijeg duha od mene možda bi gledao na ovo kao na šansu, ali ja sam se prosto paralisala. Prosto sam sedela tu. A onda sam briznula u plač. No, uprkos panici, neki glasić u mojoj glavi je mislio: "Ala je ovo bilo dramatično. Mora da mi ova ljubav baš ide od ruke."

(Smeh)

Jer je deo mene baš želeo da se oseća bedno zbog ljubavi. Sad mi to zvuči tako čudno, ali s 22 godine, žudila sam za dramatičnim iskustvima, a u tom trenutku, bila sam iracionalna i besna i skrhana, i skroz neobično mislila sam da zbog ovoga nekako moja osećanja prema momku koji me je upravo napustio dobijaju značaj.

 

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.