Kako verovati ljudima kada ste više puta iznevereni: ovako ćete vratiti poverenje u ljude i u život

Hrabrost za poklanjanje poverenja ljudima koji su ga vredni nije moguće bez razvijanja poverenja u vlastite snage.

Poverenje darujemo iz pozicije unutrašnjeg deteta, a zrelu odluku o tome donosimo iz pozicije odrasle osobe, poručuje kolumnista Sense.hr i naglašava kako nikad ne možemo biti 100 posto sigurni da nećemo biti iznevereni. Ipak, poverenje je put prema ispunjenim i smislenim odnosima, zato je važno osvestiti imamo li problem sa poverenjem i na tome raditi.

Svi smo rođeni kao potpuno nemoćna deca sa telesnim i emotivnim potrebama koje su mogli zadovoljavati jedino drugi. Osobe najbliže novorođenčetu su najpre majka, potom otac, a u nekim porodicama to su i starija braća i sestre, tete i ujaci, bake i dede. Ako su naše potrebe bile prvenstveno primećene i zadovoljene, osećali smo se dobro i sigurno. Mogli smo se posvetiti gugutanju, stiskanju šaka, posmatranju igre svetlosti, guranju stopala u usta – jer u to vreme to je bilo sve što smo mogli raditi. Sve ostalo radili su drugi.

3 koraka do željene lične transformacije: evo kako da uskladite misli, reči i dela3 koraka do željene lične transformacije: evo kako da uskladite misli, reči i delaKada prihvatite ideju o promeni, ova 3 jednostavna koraka pomoći će vam da se promenite i izbalansirate.

Erik Erikson, jedan od najvećih psihologa dvadesetog veka, ovu prvu fazu razvoja smatra osnovom celokupnog daljeg emotivnog razvoja. Traje od rođenja do navršenih osamnaest meseci života i može rezultirati temeljnim poverenjem ili temeljnim nepoverenjem u život i ljude. Ali, rezultat ne zavisi samo o negovanju i zadovoljenju potreba, nego o kvalitetu odnosa majke i novorođenčeta. Sve ima uticaja: majčino zadovoljstvo ulogom majke i osećaj da je vredna poverenja, majčina emotivna stabilnost, dostupnost i posvećenost detetu.

Poverenje koje je utemeljeno na izvoru života prenosi se i na druge odnose, kako u detinjstvu, tako i u odraslom dobu. To ne znači da će dete ili odrasla osoba koja je svoju prvu fazu života provela u uslovima koji su u njoj razvili kvalitetu poverenja naivno verovati svima. Upravo suprotno – biće u stanju prepoznati ljude vredne poverenja i imaće hrabrosti takvim ljudima poklanjati poverenje jer poklanjanje poverenja svojevrstan je rizik. Nikad ne možemo sa stopostotnom sigurnošću znati da nećemo biti iznevereni.

Kada je reč o poverenju, ono prvih 18 meseci života deteta ima izrazito važnu ulogu, ali to nije sve. Osećaj poverenja oblikuju i razna druga iskustva. Što je dete više okruženo odraslima koji su vredni njegovog poverenja, to mu je posle lakše kroz život ići sa osećajem poverenja.

A česta izneveravanja raznih vrsta, kao što su neispunjena obećanja, seksualna zlostavljanja ili korišćenje onoga što je dete poverilo protiv deteta, kasniji kapacitet za poverenje pomiču prema jednom od dva pola – prema krajnjoj nepoverljivosti ili prema izrazitoj lakovernosti.

Iako krajnja nepoverljivost ima zaštitnu funkciju, ona je retraumatizirajuća jer se osoba koja će vas izneveriti vidi u svakom čoveku, baš kao što je retraumatizirajuća i lakovernost, odnosno poklanjanje poverenja onima koji ga ne zaslužuju. To ne znači da izgubljeno ili pak nikad stečeno poverene nije moguće vratiti, restaurirati, stvoriti. Moguće je, ali na tom putu ne možemo zaobići čoveka.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.