Kako da sprečite nervozu zbog stvari na koje ne možete da utičete: ovim problemima recite zbogom

Na neke stvari ne možete da utičete, ali zbog njih ne smete ni da se nervirate! Ovo je tajna promene!

Iz osećaja nemoći često se rađa agresija, a nakon agresije dolazi osećaj srama i krivice. Taj začarani krug u komunikaciji i odnosima ne donosi ništa konstruktivno; ne pomaže nam da rastemo. Prvi korak ka promeni jeste da shvatimo šta nas dovodi u to stanje i naučimo kako da menjamo svoje reakcije na ono što ne možemo promeniti.

Kako da ponovo postanete bliski sa partnerom: tajna za povratak romantičnih varnica u brak ili vezuKako da ponovo postanete bliski sa partnerom: tajna za povratak romantičnih varnica u brak ili vezuJesmo li svi postali pomalo sebični, pa se uvek prvo pobrinemo za sebe, da nama bude udobno u vezi, pa bliskost nužno strada?

Niko ne voli izgubiti kontrolu nad osećanjima. Nakon vikanja, psovanja, vređanja redovno nastupa osjećaj krivice i želja da se situacija izgladi. Osećaj krivice naročito je snažan kada je reč o ispadima prema deci, a upravo u odnosima sa decom takvi se ispadi najčešće događaju jer deca stalno pokušavaju da preuzmu kontrolu – ići što kasnije na spavanje, ne prati zube, jesti samo slatkiše, ići kod prijatelja svaki dan... Deca žele dobiti i postići ono što je njima važno, baš kao i odrasli. Iako, samim tim što su deca, svoje ciljeve teže ostvaruju, princip je isti.

Dobar osećaj kontrole svima nam je potreban; osećaj da nama ne upravljaju drugi, nego da u vezi sa onim što nam je važno imamo upravljač u svojim rukama. Želimo imati osećaj da nešto možemo, a agresivni ispadi redovno se događaju iz nemoći. Na primer: ne mogu postići da me suprug bolje vidi, čuje, razume i predloži zajedničko druženje umesto što bulji u televizor; ne uspevam naterati dijete da me posluša i presvuče majicu u kojoj se oznojilo; ne mogu privoleti majku da me napokon prestane zasipati prepričavanjem katastrofičnih vesti i žaliti se na komšije; ne mogu učiniti da mi se prijateljica češće javlja i poziva me na kafu; ne mogu promeniti posao preko noći; ne uspevam dokazati nadređenom koliko se na poslu trudim

Ima toliko toga što ne možemo i stalno se s tom spoznajom suočavamo, a nemoć je jedan od najnepijatnijih osećanja. Naročito je neprijatno ako smo u životu imali puno traumatičnih iskustava u kojima smo se osećali nemoćno, jer aktualna nemoć podseća nas na sve one nemoći koje smo doživeli u prošlosti te tako postaje puno teža.

Nagonski, impulsivni način da se oslobodimo osećaja nemoći je agresija. Kad smo agresivni, osećamo se moćnima, osnažimo se, ali na jedan primitivan, životinjski način koji nije konstruktivan i vrlo je kratkog veka i zapravo nam nimalo ne koristi. Nakon toga obuzima nas loš osećaj da smo nemoćni i krivi – nemoćni zadržati kontrolu nad agresijom i krivi što smo povredili one na koje smo tu agresiju usmerili.

U ljubavnom odnosu lako se hvatamo u krug međusobnog izazivanja i izražavanja agresije iz osećaja nemoći. Ko je u pravu? Ko je bolji? pitanja su koja vrlo često tinjaju ispod onoga što je u svađama izrečeno i oba su direktno povezana sa osećanjem moći. Ako sam u pravu, bolja sam od tebe, a ako sam bolja od tebe, ono kako ja radim je ispravno. Biti u pravu i biti bolji znači biti na sigurnom od onih suprotnih osećaja: nisam u pravu, lošija sam.

Takve su borbe unutar porodice uobičajene, bilo u ljubavnom odnosu, bilo sa decom. Samo je pitanje kako ćemo se boriti: hoće li to biti na onaj impulsivni, "životinjski" način u kojem stalno "pucamo" iz nemoći ili ćemo početi preuzimati kontrolu na funkcionalnije načine koji nam omogućavaju da izgradimo trajniji osjećaj snage i stabilnosti. U najboljoj verziji, borbe unutar porodice mogu biti zabavna igra nadmudrivanja koja će podići energiju.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.