DA LI JE MOGUĆE POSTATI SUPERČOVEK: Srđan Zirojević vam preporučuje korake za ostvarenje ciljeva

Srđan Zirojević - Formula za ostvarenje ciljeva i svog punog potencijala!

Svaki čovek na svetu želi da ostvari svoj puni potencijal. Postoji li formula za to?

„Superčovek razume ritmove ciklusa života i smrti. Svako od nas ima superčoveka u sebi. Taj superčovek nema stanje, probleme, težnje. On živi, raduje se, srećan je. On stvara i štiti svoju kuću, ali ne uništava porodicu ptica koje su naseljene u blizni. Šta bi takav čovek rekao o nama? Kako bi video ovo destruktivno iracionalno biće koje ubeđuje sebe da radi sve iz dobra, a uspeo je da uništi 90 odsto životinja ove planete?

Da li bi istorija učila ljude tog vremena o Homo erectus-u, Homo sapiens-u, i da li bi najispravniji naziv za nas bio homo destructor?

Pročitajte još:

NPL metodama do životne suštine: Vreme je da počnete da živite život

Umetnost bezuslovnog slušanja: šta se dešava kada smo sami

Kako da prepoznate emocije koje su u telu zarobljene tenzijom i da ublažite bol (NLP vežba)

Da li ste spremni da napravimo supersvet? Hajde da počnemo tako što ćemo promeniti misli”, poručuje nam Srđan Zirojević, koji se bavio performansama i rehabilitacijom profesionalnih sportista više od 15 godina. Istraživačka radoznalost dovela ga je do dragocenih saznanja iz različitih oblasti (psihologija, epigenetika, psihoneuroimunologija, biofizika), koje su mu pomogle da zaokruži priču o tajnama uma i tela i brojnim formulama za ispoljavanje njihovog punog potencijala. Fasciniran ovim mogućnostima, poželeo je da formalno obrazovanje nastavi u oblasti neuronauke, okupacione terapije, a sada i psihologije. Njegovu priču na društvenim mrežama prati preko 17.000 ljudi (IG @srdjan_zirojevic), a svoje znanje deli sa polaznicima brojnih kurseva i radionica.

Na svojim radionicama često pominješ povezanost misli, emocija i zdravstvenih tegoba. Možeš li nam detaljnije objasniti o čemu se radi?

U toku dana imamo i do 80 000 različitih misli, a većina njih ista je kao prethodnog dana. Naša jedna nervna ćelija je spojena sa 40 000 drugih i one međusobno u milisekundama razmenjuju informacije u odnosu na različite akcije koje pravimo u životu. Kada god se stvori misao, u našem mozgu se električim impulsom spoje dva neurona. To sitno spajanje pravi čitav niz biohemijskih reakcija u telu. Kada pomislimo istu misao od juče, veze postaju još jače i sve teže će biti napraviti promenu. Kada napravite novu misao i vi se menjate, neurološki i hemijskiPonavljate li tu novu misao svakoga dana, vi ćete se menjati i genetski. Emocije su most između misli i tela, jer ćelije u našem telu reaguju u odnosu na dve stvari, na okolinu i misli.

Tada se određena emocija putem neuropeotida spaja sa vašim ćelijama i vi imate fizički dokaz onoga kako se osećate. Zašto je ovo bitno? Pa, zamislite da vaše telo konstantno pravi najlepše moguće blokove gradivnog materijala, ta kuća bi bila snažna i stabilna. Koža bi vam bila sjajna, bili biste puni energije, jer kada ste vi u homoestazi i balansu, vaše telo pravi najlepše moguće proteine.

A ako ste u stanju stresa (jedna misao može da ga napravi), vaše telo svu energiju preusmerava na odbranu, krv juri ka periferiji i odjednom vi više nemate energije da proizvodite sav taj fini i snažni materijal. Fabrike su preusmerile energiju na odbranu od potencijalne životne opasnosti. Kada se to desi, u tim momentima, minutima, satima, danima, mesecima, a kod nekih i godinama, telo prozivodi najlošiji gradivni materijal. Osoba je stalno u sistemu preživljavanja.

Dokle god čovek priča o svom nesrećnom stanju, njegovo telo ga svaki izgovoreni put fizički proživljava, jer prati instrukcije. Izoštravaju se čula, srce počinje ubrzano da radi, krvni pritisak raste, vi ste se upravo prebacili u borbeni mod. U tom modu sva energija je usmerena na preživljavanje. Izgradnja i obnova su zaboravljeni i telo u tim trenucima proizvodi najlošije protein, jer su oni „jeftini za prozivodnju”, nije mu potrebna ekstremna količina energije za obnovu, već za preživljavanje. Produžite ovo stanje kroz mesece i godine i put ka genetskim bolestima je širom otvoren.

Koje korake preporučuješ ljudima za ostvarenje svojih ciljeva?

Čovek često zadaje sebi ciljeve u odnosu na to kako ga okolina usmeri. Međutim, takva vrsta ciljeva ima i posledicu, pojedinac mora da se upoređuje konstantno sa drugima. Za neke je to u redu, jer su njihovi sistemi sposobni da se adaptiraju na različite fluktuacije, ali za većinu to je teško i vodi ih u tugu, anksioznost, depresiju, bolest. Džordan Piterson je u svojoj knjizi „12 pravila za život” napisao: „Čovek bi uvek trebalo da se upoređuje sa sobom od juče, a ne sa drugima”.

I to je prvi korak u ostvarenju cilja. Drugi korak je da ljudi zaborave na cilj, jer cilj ne definiše uspešnost, cilj je pravac. Čim postavimo pravac, moramo da ga zaboravimo i usmerimo svu pažnju na sistem koji će nam omogućiti da dobijemo željeni ishod. Svaki olimpijac želi da osvoji zlato na olimpijskim igrama, ali to što svi imaju isti cilj ne znači da će ga svi i ostvariti. Dakle, ciljevi ne definišu uspešnost. Cilj ostvaruje, a nekada i premaši, isključivo onaj koji ima bolji sistem i koji je u stanju da ga sporovodi konstantno i svakodnevno istom rešenošću.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.