Čuda su moguća

Koliko često se nađemo u situacijama u kojima se držimo prošlosti i unosimo je i trenutak u kom živimo? Kad to promenimo, promenićemo i svoju sadašnjost.

Nekada davno, nakon velikog nevremena, dva monaha hodala su blatnjavim putem. Nakon izvesnog vremena naišli su na lepu mladu devojku koja je pokušavala da pređe put. Imala je dugu, svilenu haljinu koju bi uprljala i uništila ako bi krenula preko blata. Jedan od dvojice monaha je uhvati oko struka, podiže je i prenese na drugu stranu. Devojka ode svojim putem a njih dvojica nastaviše dalje. Hodali su tako u tišini, ne progovorivši ni reč . Nakon nekoliko sati hoda, ovaj drugi ne mogavši više da izdrži, uz prekor zapita onog koji je preneo devojku kako se usudio da uradi tako nešto što ne priliči jednom monahu. On mu odgovori: "Ja sam onu devojku spustio pre nekoliko sati. Zašto je ti i dalje nosiš?"

Ne sećam se tačno gde sam pročitao ovu priču ali znam da je na mene ostavila veoma snažan utisak da sam je zapamtio. Fantastična metafora o vezanosti za prošlost i nemogućnosti da se prošlosti oslobodimo. Koliko često se nađemo u situacijama u kojima se držimo prošlosti i unosimo je i trenutak u kom živimo? Upravo ta prošlost nam predstavlja neverovatan teret i ne da nam da se uključimo u svakodnevne tokove svog života. Prošlost nam postaje krivac za sve ali i opravdanje za sve u čemu nismo uspeli. I dokle god se držimo čvrsto za sve to što je prošlo, teško će nam biti da krenemo dalje.

To i jeste jedan od osnovnih razloga zbog kojih mnogi koji žele da promene nešto u svom životu nemaju baš jasan odgovor kad ih upitate kakav život bi želeli da žive. Reći će vam da ne žele više da rade taj i taj posao, da ne žele više da žive u braku sa osobom koja ih ne podržava, da ne žele više ni da čuju za određenu osobu, da ne žele više da trpe obaveze koje im drugi nameću...

Kad god uhvatimo sebe u "mantranju" ovakvih "ne želim" rečenica, zaustavimo se i preformulišimo izjavu. Izjava "Ne želim više da radim sa ljudima koji ne vide koliko stvarno vredim" u našem umu ne stvara jasnu sliku poslovnog okruženja kakvo za sebe priželjkujemo. Bolje je reći: "Ja sam spreman da prihvatim svoj idealan posao u kom svi moji kvaliteti i talenti dolaze do izražaja, u okruženju ljudi koji mi prijaju i koji me podržavaju".

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.