7 saveznika dobre komunikacije: kako da sprečite komunikacijski rat

Šta sprečava nerazumevanje i komunikacijski rat... Otkrivamo 7 saveznika dobre komunikacije!

Ne razumem šta mi govoriš. Nije mi jasno šta pokušavaš da kažeš. Nisam tu. Nemam vremena da te slušam. Ne zanima me to što imaš da kažeš. Nisi ti taj koji treba nešto da mi govori. Nepristojan si i vičeš. Ne poštujem te. Iskreno, ne razumem šta želiš da učinim

Baš ove rečenice su unutrašnji odgovori kada preko puta imamo osobu koja pokušava sa nama da komunicira. Neki od njih su realne prepreke i smetnje koje se dešavaju tokom komunikacije i koje nas zaista onemogućavaju da razumemo poruku. Neki su nedostatak želje da uvažimo sagovornika. Svaki od ovih odgovora predstavlja komunikacijski šum.

U vremenu u kojem se skratila pažnja i zainteresovanost za sagovornika, komunikacija se nalazi u još većem problemu nego ranije. Komunikacija je postala uska jednosmerna ulica. Danas, ona je nekomunikativna i zato još veći izvor problema. Nerazumevanje nas onemogućava da reagujemo na pravi način. Svaka nejasnoća je naš neprijatelj i gura nas u komunikacijski rat.

Primenjena psihologija: 10 psiholoških trikova koji će vam pomoći u komunikaciji i životuPrimenjena psihologija: 10 psiholoških trikova koji će vam pomoći u komunikaciji i životuNe morate biti psiholog da biste bolje razumeli svoje ponašanje i ponašanje drugih ljudi. Psiholog Ryan Anderson na sajtu…

Razmišljajući o tome kako da sažmem sve ono što u tom ratu može da nam bude od pomoći, kao i šta nam omogućava da do komunikacijskog rata ne dođe, predstavljam vam sedam komunikacijskih saveznika.

CILJ svakog razgovora. Definišite cilj za baš svaki razgovor u koji ulazite, bilo da je u pitanju poslovno ili privatno okruženje. U poslovnom okruženju ovo je od esencijalnog značaja. Na primer: Želim da sa kolegom razjasnim situaciju koju smo imali juče i da saslušam njegovu priču. Jednom kada je cilj definisan, vi znate u kojem pravcu možete da vodite komunikaciju. Cilj treba da vam je stalno na pameti, nekada možete jasno i da ga komunicirate i time u potpunosti da upravljate razgovorom.

SLUŠAJTE svog sagovornika. Puno se govori o tome šta sve znači duboko slušanje i koji su to nivoi slušanja. Postoje različite podele, a ovo je jedna od najčešćih – nju verovatno većina vas zna i ona izdvaja tri nivoa slušanja. Prvi nivo je konverzacija, drugi je aktivno i treći nivo je duboko slušanje. Prvi je ono u čemu smo najčešće i najveći deo dana – razmenjujemo informacije i to tako da se identifikujemo i da pričamo o sebi i o svojim iskustvima.

Kolega nam priča kakvo je imao iskustvo sa novim direktorom i mi jedva čekamo da on završi kako bismo posvedočili o svojem iskustvu. Tu smo stalno u svojoj priči i sagovornik je samo neko ko nam daje šlagvort. Drugi nivo, aktivno slušanje, stavlja u fokus osobu koja govori. Mi slušamo da bismo postavili neko pitanje koje će pomoći i osobi i nama da bolje razumemo. A tek treći nivo, duboko slušanje, daje nam mogućnost da u potpunosti budemo prisutni, tako što ćemo pratiti sve što se dešava – ne samo sadržaj priče, već i sve na neverbalnom nivou, odnosno, pratićemo usaglašenost priče.

POSTAVITE PITANJE, pre nego što nešto pretpostavite. Obratite pažnju na to koliko često sve rupe u sadržaju popunite svojim pretpostavkama. Znam tu osobu koja mi je dala zadatak, i znam šta je mislila. Ili – Ne smem ponovo da pitam, misliće šef da nisam dorastao zadatku, nego ću raditi onako kako mislim da je on mislio… To je najveća zamka. Osvestite koliko često pretpostavljate (bilo šta i sa bilo kim u komunikaciji) i koliko često vas je to odvelo u suprotnom pravcu. Zamenite pretpostavku pitanjem. Umesto pretpostavke da neko želi da mu pomognete, vi jednostavno pitajte: „Da li ti je potrebna moja pomoć?” I kada dobijete odgovor, delajte u skladu sa njim.

OTVORITE komunikaciju OTVORENIM pitanjima. Kako, koliko, kada, šta? Sve su to reči koje na početku pitanja otvaraju komunikaciju. Ukoliko koristite DA LI pitanja, ili kroz pitanja dajete i svoje viđenje, dajete odgovore, onda usmeravate komunikaciju, a ne slušate sagovornika. Kako ovo mogu da uradim bolje, brže, jednostavnije? – jedno je od najefikasnijih pitanja. To pitanje nas vodi u centar rešavanja problema, a ne zakopava nas u traženje krivca, kao što to čine pitanje: Ko nije na vreme uradio svoj deo posla? Ko je odgovoran? Zašto nešto ne radi?

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.