Životna olimpijada

Danica Cvetković je lekar zapadne i kineske medicine. U Kini je provela nekoliko godina učeći i usavršavajući teoriju i praksu tradicionalne kineske medicine...

Životna olimpijada

Životna olimpijada

U Peking je otišla sa diplomom akupunkture i osnovnim znanjem kineskog, ali je tamo ustanovila da je njeno učenje TKM i jezika tek počelo. Da bi ušla u sve finese prakse, uporedo sa medicinom učila je kineske karaktere i ispisivala ih do duboko u noć. U Beograd se vratila obogaćena znanjem i iskustvom, ali i zatrpana gomilom knjiga na kineskom koje i danas sa lakoćom čita

Koliko je teško bilo naučiti kineski jezik i karaktere?

Nije bilo lako. Ja sam u Kinu otišla posle godinu dana intenzivnog učenja jezika. Kao što to obično i biva, na licu mesta uverila sam se da je kineski u komunikaciji sa Kinezima potpuno drugačiji, tako da sam praktično sve učila od početka. U mom daljem obrazovanju znanje kineskog mnogo mi je pomoglo da brže i bolje razumem kinesku medicinu.

Šta sve stranac, pa još i lekar koji govori kineski, može da nauči od Kineza?

Kada govoriš kineski, mnoga ti se vrata otvaraju, bar je takav bio moj doživljaj. Više nisi autsajder, već ti se pruža prilika da izbliza upoznaš kinesku kulturu i tradiciju. Ono što je mene najviše impresioniralo bio je njihov odnos prema životu, koji bi se najbolje mogao opisati kao umeren. Kinezi su poznati kao dugovečna nacija, i po mom mišljenju, to u velikoj meri ima veze sa načinom ishrane i samokontrolom koju praktikuju.

U razgovoru ste spomenuli „Neijing“, klasik kineske medicine i taoizma. „Neijing“ je, koliko sam razumela, prvi udžbenik medicine, a pretpostavlja se da je nastao pre više hiljada godina. Nisam maliciozna, ali ne mogu da ne primetim da je to „samo“ nekoliko hiljada godina pre prvih radova Paracelzusa, koji se smatra utemeljivačem klasične medicine.

Da, „Neijing“ je pisan u vidu dijaloga između Žutog cara i njegovih ministara. Tako, na primer, u jednom poglavlju Huang Di pita: „Kada leče različita stanja, čak i kada je reč o bolestima iste prirode, lekari koriste različite metode i tehnike. Ali svi imaju dobre rezultate. Kako je to moguće?“ Ministar Bo odgovara mu otprilike ovako: „To je zato što postoje brojne razlike u klimi, načinu života i ishrani. Usled preteranog konzumiranja ribe, u telu se akumulira i stagnira toplota, i to se može videti po boji lica. Mnogo soli u ishrani suši organizam i iscrpe krv. Konzumiranje hrane koja je teška (meso, sirevi i punomasno mleko), dovodi do prekomerne težine. Ovi su ljudi spolja čvrsti, ali su njihove bolesti unutrašnje, a najbolji lek za to jesu biljni preparati.“

Koja je razlika između kineske tradicionalne i zapadne medicine? Da li je moguće da se dve prakse kombinuju radi dobrobiti pacijenata?

Prva razlika je u dijagnostičkim metodama. U TKM poremećaji se dijagnostikuju opipavanjem pacijentovog pulsa i gledanjem njegovog lica i jezika. Zatim lekar kineske medicine sluša pacijentove subjektivne doživljaje problema, zato što oni opisuju stanje energije ch’i u njegovom telu. U kineskoj medicini osnovni način lečenja je akupunktura, ubadanje iglica u tzv. akupunkturne tačke. Na određenim mestima one pokreću energiju, pa tako čovek na kraju sam sebe leči. Ja uspešno kombinujem obe prakse, istočnu i zapadnu, zato što svaka ima nešto što u određenom trenutku nekoj osobi može da bude od najveće koristi. Poslednjih godina edukovala sam se za terapiju ozonom, koju sa velikim uspehom primenjujem na akupunkturne tačke.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.