Zašto u ponoć treba da pogledamo u nebo: ovaj čudesan ritual na Bogojavljenje donosi sreću

Moćan ritual za Bogojavljenje ostvaruje želje i predviđa blisku budućnost - evo šta treba da uradite tačno u ponoć!

Pravoslavni vernici 19. januara proslavljaju Bogojavljenje, a za ovaj praznik vezani su različiti rituali i običaji, piše Lovesensa.

Jedan od najpoznatijih običaja na Bogojavljenje jeste uzimanje svete vodice za koju se veruje da isceljuje dušu i telo. Postoje i razni rituali koje na Bogojavljenje praktikuju usamljene duše koje žele da pronađu pravu ljubav.

3 narodna običaja za nalaženje srodne duše: ritual za Bogojavljenje otkriva ime ljubavi vašeg života3 narodna običaja za nalaženje srodne duše: ritual za Bogojavljenje otkriva ime ljubavi vašeg životaVaša srodna duša traži vašu ili čeka da je vi pronađete, ali pre toga možete otkriti njegovo ime i dati svom srcu mali…

Međutim, na ovaj praznik važno je ostati budan do ponoći. Prema verovanju, u noći između Krstovdana i Bogojavljenja, tačno u ponoć se otvara nebo. Stari običaj nalaže da treba otvoriti prozor, pogledati u nebo i zamilisti najveću želju. Ukoliko je vaša želja iskrena, veruje se da će se ubrzo ostvariti.

Kako se pravilno pije bogojavljenska vodica: evo šta treba da uradite za zdravlje i sreću na BogojavljenjeKako se pravilno pije bogojavljenska vodica: evo šta treba da uradite za zdravlje i sreću na BogojavljenjeBogojavljenska vodica se oije kako bi tokom cele godine u našem domu vladala sreća, zdravlje i mir! Evo kako treba da popijete…

Takođe, treba obratiti pažnju na san koji sanjate u noći između 18. i 19. januara, jer prema narodnom verovanju tim snom viša sila otkriva važne tajne i predviđa šta će se dogoditi u bliskoj budućnosti.

Zatvorite oči, pogledajte u nebo i čistog srca vizualizujte jednu želju, a mi vam želimo da verujete u čuda jer su ona zaista moguća!

Izvor: Lovesensa

procitajte-jos5

Bog se javi: pozdrav, verovanja i narodni običaji na Bogojavljenje 

 

Pravoslavni kalendar prati kretanje Zemlje oko Sunca i njegove stožerne tačke su dani prolećne i jesenje ravnodnevice kao i letnje dugodnevice i zimske kratkodnevice.

Današnju osnovu kalendarskog praznovanja među Srbima čine petnaest velikih hrišćanskih praznika u koje se broje osam Hristovih (Božic, Bogojavljenje, Sretenje, Cveti, Spasovdan, Trojice, Preobraženje, Krstovdan ), četiri Bogorodična ( Rođenje, Vavedenje, Blagovesti, Uspenje ), dva Pretečina (Ivanjdan, Usekovanje) i jedan vrhovnih apostola (Petrovdan), a nad njima je, po učenju Crkve, praznik nad praznicima - Vaskrs.

Verovanje i običaji na Bogojavljenje: u ponoć kad se otvori nebo zamislite želju

Bogojavljenje se slavi 19. januara, na dan kada je 30. godine naše ere, Isus Hrist - koji je dotle, kao drvodelja, živeo uz materu i njenog muža Josifa - napunivši tri decenije, pozvao je Jovana Preteču da ga u reci Jordanu krsti. Po krštenju, koje je obavljeno trostrukim poranjanjem u vodu, otvorilo se nebo iz kog se začuo glas Boga Oca koji je obznanio da je Isus sin njegov, a na Isusa je u vidu goluba sleteo Sveti Duh.

Otuda se na Bogojavljenje pravoslavni vernici pozdravljaju drevnim pozdravom „Bog se javi - Zaista se Bog javi".

U našem narodu je Bogojavljenje svetkovano veoma živopisno. Bilo je svud rasprostranjeno verovanje da se u ponoć otvaraju nebesa i da se tad izrečena želja može ispuniti. Mnogi su bdeli do ovog trenutka, ali je sa željama bilo neizvesno, jer - mogla se izreći samo jedna želja, pa su o tom nastale i razne komične priče, od kojih je najpoznatija ona o brzopletom čoveku koji je poželeo da mu Bog da glavu kao mericu (umesto punu mericu zlata).

U našem narodu se Bogojavljenje drugačije naziva Vodice ili Vodokršće, pa otuda i naziv povorke. Osim tog, postoji obilje obreda i običaja s vodom, posebno usled tog što se verovalo u lekovitost i čudotvornost bogojavljenske vode (vodice). Najviše je bilo rasprostranjeno da svi ukućani, okrenuti istoku, preskoče preko sekire i vatralja sa žarom, a zatim otpiju po gutljaj "nenačete" vode, izgovarajući, pri tom: "Prođoh sablju - ne posekoh se, prođoh vatru - ne izgoreh se, prođoh vodu - ne udavih se!"

Većina obreda je podstaknuta željom za zdravljem. Radi tog je bilo uobičajeno, a to, naravno, može samo zdrav narod, da se izjutra, pre sunca, obavi ritualno kupanje u reci.

Krštenje ili Bogojavljenje, jedan je od najstarijih praznika hrišćanske crkve koji vernici obeležavaju 19. januara po novom kalendaru. Dan ranije, 18. januara, kod Rusa nosi isti naziv kao i dan pred Božić - i jedan i drugi zovu se Sočeljnik (naziv je nastao zbog sočiva, jela koje se tog dana obavezno mora naći na stolu). Tog dana se obavezno posti.

Kome da uputimo molbe za izlečenje, duhovne uvide i utehu srca: kakve zadatke imaju anđeli, arhanđeli, serafimi i heruvimi...

Na Sočeljnik i Krstovdan, u svim pravoslavnim crkvama se tradicionalno obavlja veliko svečano osveštavanje vode. Posle bogosluženja, sveštenici isti obred obavljaju i na obližnjim rekama i jezerima. S obzirom na to da je u januaru temperatura u velikom delu Rusije veoma niska, poznat je izraz "bogojavljenski mrazevi", i da su reke i jezera pokriveni veoma debelim slojem leda, obično se u njemu prave otvori u obliku krsta a vernici tri puta zarone i prekrste se da bi se očistili od moralnih i fizičkih nevolja. Na taj način podstiču bodrost, zdravlje i snagu duha.

Jedno lepo sećanje na Bogojavljenje, ostavila nam je i domaćica Vesna Pavković (48) iz Velikog Orašja, kod Velike Plane i njena kćer Slađana Milošević (26), udata u obližnjem Novome Selu, godinama u svojim porodicama neguju bogojavljenske običaje i čuvaju ih od zaborava.

- U ponoć, na Bogojavljenje, svi članovi moje porodice izlaze u dvorište. Uperimo pogled ka nebu jer postoji verovanje da se tad otvaraju nebesa. Kažu, naši stari, da samo retki imaju privilegiju da ugledaju Gospoda Boga u prvim minutima novog dana, ali svi treba da zamisle po jednu želju. Ako je iskrena, a čovek verujući, ona se ispunjava - kaže Vesna Pavković.

- Tog dana, ljudi se pozdravljaju rečima: "Hristos se javi!", a otpozdravljaju s: "Vaistinu se javi!" Vesnina kćer Slađana na Bogojavljenje sprema poseban bogojavljenski ručak.

- Pored uobičajenih prazničnih jela, sarme i torte, za Bogojavljenje se na trpezu iznosi glava od božićne pečenice i specijalno za taj dan spremljene pihtije - priča Slađana.

Ona svojoj deci Milošu i Jeleni tog dana prepričava bogojavljensku legendu koju je čula od svoje bake Miroslave.

Krstovdan uoči Bogojavljenja: slavi se uspomena na prve hrišćane koji su primili veru...

- Kaže se da na Bogojavljenje, u ponoć, treba pomisliti samo jednu želju, i to onu koja zaista može da se ostvari, i da se pri tom mora biti skroman. Postoji priča o čoveku koji to pravilo nije poštovao i koji je bogatstvo stavio ispred svega. Proturio je glavu kroz rešetku na prozoru i umesto da kaže: "Bože, daj mi mericu zlata", kazao je: "Bože, daj mi glavu kao mericu". Bog mu je podario ogromnu glavu, koju nije mogao ponovo da provuče kroz prozor i uđe u kuću - priča Slađana.

Izvor: Sokobanja

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.