Himalajski uspon ka Hristu: zašto sam propustio liturgiju na Lazarevu subotu

"Koja je svrha? Kako to misliš, "Koja je svrha?" Svrha je da si prepešačio ovoliku razdaljinu da bi video ove planine, i sad uživaj u tome!"

Kada dođemo do poznanja Boga kao Ličnosti, počinjemo da uočavamo delovanje Njegove ruke ne samo u svakodnevnim životnim situacijama, nego i u događajima iz prošlosti koji su nas doveli do sadašnjeg trenutka. Vidimo kako nas je on kroz delimične istine doveo do punote Istine, i kako nastavlja i dalje da nas vodi u dublje ostvarenje te Istine. Kao što je napisao o. Serafim Rouz, kada priđemo Hristu "nijedna prava istina koju smo ikada spoznali neće biti izgubljena".

Okružen sa pet najviših himalajskih vrhova, stajao sam na preko 4000 m nadmorske visine dugo gledajući u planine Anapurna dok je sunce izlazilo. Moje putovanje Nepalom počelo je nekoliko nedelja ranije i ovo je bio njegov vrhunac. Dok sam tako stajao, zureći u netaknutu lepotu koja se uzdizala iznad mene, jedna misao je ušla u moju glavu i odbijala da ustukne :"Koja je svrha ovog?" Moj ego je odmah oštro odgovorio na ovu slučajnu pomisao: "Koja je svrha? Kako to misliš, "Koja je svrha?" Svrha je da si prepešačio ovoliku razdaljinu da bi video ove planine, i sad uživaj u tome!" I pored toga pomisao je nastavila da me muči. Da, to je bila jedna od najlepših stvari koje sam ikada video u svom životu, i bio sam radostan u tom trenutku, ali gde će sutra biti taj osećaj, kad ne budem bio tako silno inspirisan? Sreća ovoga sveta nikad neće moći da mi donese zadovoljstvo. To mi je trebalo biti jasno tokom života, ali je meni trebalo da se popnem na vrh sveta da bih to konačno i prihvatio. I to je bio moj prvi korak ka Hristu i Pravoslavlju.

Vrbica ili Lazareva subota: praznik dečije radosti i početak poslednje sedmice uskršnjeg posta...

Sve do tog momenta ceo moj odrasli život bio je svetovan, posvećen zadovoljavanju raznih strasti. Završio sam Univerzitet u 21-oj godini, sa planom da uđem u biznis i istovremeno izgradim umetničku karijeru. U roku od godinu dana, bio sam na dobrom putu da ostvarim svoj cilj. U to vreme živeo sam u Londonu i bio zaposlen u IBM-u. Moja pozicija je bila sigurna, a unapređenje neminovno. Privatan život sličan onom koji je imala većina mojih vršnjaka : neobavezne veze, stremljenje lagodnosti i stalne razonode kako bi se pobeglo od bilo kakvog sopstvenog odraza.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.