Upozorenja: hormoni u pljeskavicama, antibiotici u medu

U mleveno meso za roštilj u Srbiji se stavljaju loj, soja, voda pa i pileći MOM (mašinski otkošćeno meso), upozoravaju veterinari....

Veterinari upozoravaju da su meso i mesni proizvodi u Srbiji prepuni antibiotika i raznih aditiva. Pravilnici se ne poštuju. U mesnim prerađevinama često se može pronaći i zabranjeni polifosfat!

Gotovo da ne postoji meso ili proizvod od mesa koji je bez otrova ili aditiva. Ništa od toga nije bezbedno za decu i odrasle. Sve je prepuno hormona, emulgatora i antibiotika, pišu Novosti 29. jula 2014. godine.

Ovako za „Novosti" objašnjava stanje na srpskoj mesnoj trpezi dr Miroslav Stojšić, veterinar i nekadašnji načelnik republičke veterinarske inspekcije.

- Farmeri u stočnu hranu stalno ubacuju kokcidiostatike, koji se koriste kada živina dobije dijareju, i to najviše tri dana - priča dr Stojšić. - Živina to jede 30 dana, poslednjih pet dana pred klanje ne. Ali on ne može da se neutrališe za to vreme, već ostaje u kostima i mesu. Kada to jede svakodnevno, živini se uništava tkivo štitne žlezde, dolazi do disbalansa hormona, i zato se utove do tri i više kilograma, za samo 35 dana. Čovek kad jede to meso, do istog oštećenja dolazi i kod njega.
U mleveno meso za roštilj u Srbiji se stavljaju loj, soja, voda pa i pileći MOM (mašinski otkošćeno meso), upozoravaju veterinari....
Iza „ukusnih" mesnih prerađevina često se, kako kaže dr Stojšić, krije i zabranjeni polifosfat. On utiče na obolevanje od raka debelog creva. Ništa bolje nije ni svinjsko meso, upozorava naš sagovornik, jer se u ishrani svinja koristi hrana puna hormona, antibiotika i sedativa. Zahvaljujući tome, prase je za pet meseci spremno za klanje.

- Imamo pravilnik u kom piše: meso za pljeskavice i ćevape pravi se od junećeg mesa prve i druge kategorije, uz dodatak od dva odsto soli - navodi primer dr Stojšić. - Toga nema na svega dva do tri mesta u Beogradu. Kod nas, u roštilj meso stavljaju loj, soju, vodu i dodaju pileći MOM (mašinski otkošćeno meso), treće kategorije, gde se stavljaju šije, trtice i leđa. A u kostima se deponuju svi teški metali, hormoni i antibiotici. Proizvođači pileći MOM uvoze za 40 do 50 dinara po kilogramu i to stavljaju u salame, šunke u crevu i kobasice. U pojedinim zapadnim zemljama to je zabranjeno i za mačke.
Prirodnog i pravog meda u Srbiji nema ni deset odsto, upozorava dr Stojšić.

- Veterinarska inspekcija radi kontrolu meda na kvalitet, ali ne i na zdravstvenu ispravnost, pa zato u medu ima teških metala i antibiotika - priča dr Stojšić. - Pravi med je, možda, na Staroj planini, gde se pčele ne hrane šećerom. Sve druge hrane šećernim sirupom, pa umesto 25 kilograma, dobiju 80. Taj med nije otrovan, ali je prevara, jer nije med sa cveta.

Nije sjajna situacija ni u mlečnoj industriji. Naš sagovornik tvrdi da neki proizvođači od palminog ulja prave sir!

- Uvoze mleko u prahu, pa od njega prave konzumno mleko - kaže dr Stojšić. - U čokoladnom mleku imate dodatak karagenan, koji je zabranjen u EU, a to piju deca. U mesnoj industriji stavljaju ga u viršle, parizere i šunke. On je potencijalni emulgator gde dolazi do oboljenja debelog creva i karcinoma, jer se lepi za sluzokožu.

Bezbednih količina teških metala i kancerogenih materija u hrani - nema, zaključuje sagovornik "Novosti".

Izvor: Novosti

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.