Mirisne trave su nam sestre

Naše najveće blago je vazduh, a jelen, patuv, veliki orao - braća su nam.

Uvek su me više privlačili luk i strela nego pištolji i puške. Ubrzo sam shvatio da su kauboji u stvari bili pravi nasilnici koji su došli da osvoje indijansku zemlju. Kasnije sam i shvatio da je borba kauboja i indijanaca mnogo više od jednog rata; ovo je bila smena civilizacija, nailazilo je novo doba. Novo doba je vremenom u potpunosti potisnulo vrednosti starog američkog naroda. Da li je to put kojim civilizacija treba da ide? Koji je pravi put?

Kroz istoriju civilizacije neke kulture ćemo sa divljenjem pamtiti za sva vremena; te kulture na nas ostavljaju snažan utisak i u njima postoji neka magijska privlačnost - zadivljujuće deluju Stari Grci, kineska civilizacija, Inke, ranohrišćani, američki indijanci... Neke civilizacije-kulture, sa druge strane, na nas ostavljaju potpuno suprotan utisak; utisak da je čovek propali eksperiment, nedostojan života na Planeti, čovek koji uništava sve oko sebe i samog sebe.

Otkad su kauboji nasrnuli na indijance, mi živimo u ovoj drugoj kulturi. Šta je suštinska razlika između dva načina života? Razliika između dva sveta je, čini mi se, sklad. Sklad između čoveka i čoveka, sklad između tela i duha, sklad između čoveka i prirode. Sve Velike, u istinskom smislu Velike, civilizacije živele su u ovom skladu, a kada je narušen taj princip, nestale su.

Uzmimo primer starih Grka. Veliki majstori arhitekture, filozofije umetnosti, fizike... Stari Grci su negovali visok nivo duhovnog života; danas potpuno potisnutog. Negovali su praxis, delovanje čoveka u zajednici. Cenili su i negovali znanje. Posmatrali su i divili se prirodi, poštovali je i učili od nje.

"Da bi vladari pravilno vodili državu prvo moraju u sebi savladati nagone za neumerenošću i postići da njihov razum upravlja njihovim telom, onako kako će oni ubuduće upravljati telom države. Takvo vaspitanje postiže se u mladosti - putem gimnastike i muzike, kojima bi se kasnije pridružilo izučavanje matematike i, na kraju, dijalektike ili filozofije..." Platon je znao da vladari moraju imati visokomoralne osobine, znanja i produhovljenost kako bi ispravno vodili neku državu.

Aristotel je shvatao da čovek može da teži i bogatstvu i slavi i moći, ali u njima nema neke vrednosti po sebi. Po Aristotelu čovek treba da teži vlastitoj sreći, ali je još veći zadatak da pokuša da i zajednicu učini srećnom.
Ova Aristotelova misao nikad nije bila potrebnija nego što je danas u modernom svetu gde se potpuno gubi osećaj zajedništva i ljubavi prema čoveku.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.