Mamografija, genetika, stres, kontracepcija, hormoni: Istine i mitovi o karcinomu dojke

Kako genetika utiče na obolevanje od raka dojke? Da li je odstranjenje dojke neophodno u slučaju karcinoma... mnoga pitanja nas plaše, evo odgovora!

U našoj sredini izbegavamo razgovore na temu ove bolesti, imamo niz pogrešnih predstava i zbog nepoznavanja činjenica ugrožavamo zdravlje. Onkolog dr. Ilona Sušac iz zagrebačke poliklinike Eljuga pomogla nam je da otkrijemo istine i zablude o toj bolesti i o njoj bez straha počnemo da razgovaramo kako bismo bili informisani u trenucima kad trebamo doneti važne odluke o zdravlju.

MIT: Nakon dijagnoze raka dojke ona se obavezno odstranjuje.

Nije nužno odstranjivanje cele dojke. Hoće li biti uklonjena, u prvom redu zavisi od veličini i položaju tumora. Ako je smešten u središtu, iza same bradavice, može biti i sasvim mali, ali tada je potrebno odstraniti celu dojku, odnosno nije moguće sačuvati bradavicu za rekonstrukciju. Ako je tumor veći, ali smešten periferno, ne odstranjuje se cela dojka, nego samo deo. Ali čak i ako se dojka odstrani, žena iz bolnice može izaći s grudima jer su joj danas na raspolaganju mnoge metode rekonstrukcije dojki. Ponekad je moguća primarna rekonstrukcija, što znači da se u istoj operaciji uklanja tumor i rekonstruiše dojka, a ponekad je potrebna sekundarna, kad se dojka rekonstruiše posle, tek nakon terapije.

MIT: Stres ne utiče na nastanak raka dojke.

Iako nema direktnih pokazatelja koji bi povezali rak dojke i stres, hormonalni sastav žene toliko je osetljiv da je nelogično zaključiti da neće reagovati na dugoročne negativne nadražaje iz okoline. Kako kaže dr. Sušac, ljude ne možemo tretirati samo kao telesna bića, oni su i duhovna i mentalna bića i svi ti nivoi su isprepliteni i utiču jedno na drugu.

Promena u dojci: kada čvorići ne treba da nas brinu...

O tome govori i njeno iskustvo iz ordinacije prema kome mnoge žene obolele od raka dojke imaju teških problema u porodičnom životu. Šanse za izlečenje znatno su manje ako je žena depresivna i nema želju za životom, pa i to govori o povezanosti psihološkog i fizičkog nivoa. Mnoga istraživanja pokazala su da depresija dodatno slabi imunitet koji je presudan za uništavanje tumorskih ćelija.

ISTINA: Kontracepcijske pilule povećava rizik od nastanka raka dojke.

Ne povećava puno, ali povećava. Od 60 do 80 posto karcinoma je hormonski zavisno. Ti tumori na svojoj membrani imaju receptore za ženske polne hormone, što znači da ti hormoni potstiču rast tumora. Iako će neki stručnjaci reći da ovaj hormon ne uzrokuje rak dojke, nego jednom kad se pojavi potstiče njegov rast, dr. Sušac kaže da je ta razlika tehničke prirode, jer hormoni doprinose razvoju bolesti bez obzira na koji način. Da nije tako, bolest se ne bi lečila antihormonskom terapijom koja sprečava povećani nivo estrogena. Hormonska kontracepcija može se uzimati uz kontrolu, ali ne duže od pet godina. Klinički i ultrazvučni pregled dojki jedanput na godinu preko su potrebni za žene koje ih uzimaju.

ISTINA: Hormonska terapija povećava rizik.

Istraživanja pokazuju da uzimanje hormona u menopauzi povećava rizik od obolevanja i do 30 posto. Prirodno je da žena između 48. i 52. godine ostane bez menstruacije, a mi na veštački način produžavamo nešto za što je priroda rekla - dosta. A priroda ima svoje razloge. Kod većine obolelih rak dojke otkriva se poslije 50. godine. To je zato što starimo, oštećuje se DNK, ako se pridoda tome i uzimanje hormona, jasno je zašto se rizik naglo povećava.

MIT: Mladi ne oboljevaju

Čim se dojka stvori, može biti podložna raku. Od svih obolelih žena od raka dojke u Hrvatskoj, 30 posto je mlađih od 50 godina, a više nije retkost da mlade žene u 20-ima i 30-ima dobiju tu zloćudnu bolest.

Medicinsko otkriće oduševilo ceo svet: ljudsko telo samo leči rak (IMUNOTERAPIJA)...

Zašto oboljevamo sve ranije? Biologija tumora se mijenja i oni evoluiraju, a s druge strane, sve smo izloženiji spojevima i materijama koje zasad ne možemo detektovati kao problem, ali očigledno je da okolina utiče na organizam. Djevojke obolele između 20. i 30. godine možda su bile nečemu izložene još u majčinoj utrobi. Toliko je faktora koji utiču na razvoj te bolesti da ne možemo izolovati samo jedan kao njen uzrok.

MIT : Lekari određuju tok lečenja i tretmane, a pacijent nema pravo glasa

Naprotiv, pacijent treba biti aktivno uključen u lečenje, a budući da danas ima više izbora, lekari će ga uključiti u donošenje odluka. Pacijent neće moći da utiče na odluku koja je medicinski utemeljena i koji je doneo tim lekara, ali ukoliko postoji izbor u terapiji ili više opcija za rekonstrukciju dojke, lekar će ih ponuditi pacijentu. Dobro je znati da je svaki slučaj raka dojke individualan pa je takva i terapija. Ona zavisi od veličine tumora, od toga gde je smešten, stepenu bolesti, limfnim čvorovima i eventualnim drugim bolestima.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.