Kuda idemo i koliko će to putovanje da traje?

Od 12.jula do 23. septembra u Salonu Muzeja savremene umetnosti je bila otvorena izložba pod nazivom “Kuda idem oi koliko će to putovanje da traje?” Razgovarali smo sa umetnicima o temama koje sui bile inspiracija za ova dela.

Kustos: Thomas Elsen (direktor i kustos Nove galerije Höhmannhaus, Augsburg, Nemačka)
Umetnici: Andy Heller (GER), Ferit Kuyas (CH) , Leta Peer (CH), Natalija Ribovic (SR / GER), Elham Rokni (IL)

Izložba "Kuda idemo i koliko će to putovanje da traje?" podrazumeva nastavak saradnje Salona Muzeja savremene umetnosti iz Beograda i Nove Galerije Höhmannhaus iz Augsburga u Nemačkoj. Saradnja podrazumeva razmenu izložbi i promovisanje lokalnih i internacionalnih umetnika kroz ove dve institucije, unutar obe scene. Razmena je započeta u oktobru prošle godine izložbom pod nazivom Iza slike na kojoj su se predstavili srpski umetnici koji su u svom dosadašnjem radu pre svega usmereni na izraživanje i produkciju unutar medija videa i digitalne slike.
Internacionalna izložba pod nazivom Kuda idemo i koliko će to putovanje da traje? predstavlja fotografe i video umetnike koji u svojim radovima preispituju prirodu i proces globalizacije kroz promenu vizure grada, urbanog, ali i unutar nacija i ličnih života. Različitosti, posebni kulturni identiteti postaju marginalizivani pod sve većim pritiskom koncepta univerzalizma. Tradicija, nacionalno i istorijsko pamćenje osobenih (i manjih) kulturnih identiteta postaje relativizovano u odnosu na dominantne kulture i njihove hegemone politike. Umetnici ovde pozvani promišljaju društvene i kulturološke promene koje nastaju unutar prirode globalizacije. Njihovi radovi kao kritičke refleksije osciliraju u svom izrazu ukazujući na stalnu ambivalenciju unutar emocija, nemira i nade.

Radovi prenose lične priče umetnika. Te priče, međutim, ne ostaju privatne. One su zapravo utkane u dalekosežn na pitanja o stanju stvari u savremenom svetu koji okružuje njihove sudbine. Umetnička dela posredno postavljaju pitanja: kakvoj sudbini se možemo nadati unutar sistema koji uporno zanemaruje kulturne posebnosti, poreklo i uspomene? Šta formira naše životne urbane prostore? Da li ti prostori predstvaljaju platforme za mogući diverzitet života i pojava, a samim tim i za ljudsko dostojanstvo?
Kustos je Thomas Elsen je istoričar umetnosti i kustos iz Nemačke. Kao kustos za vizuelnu umetnost i fotografiju radi pri instituciji Umetničke zbirke i muzeji grada Augsburga u Nemačkoj. 1996. godine pri istoj instituciji osnovao je dve galerije za savremenu umetnost, Novu galeriju Höhmannhaus i H2 – Centar za savremenu umetnost u Staklenoj palati. Thomas Elsen je član Nemačke akademije fotografije od 2012. godine.
Posebno hvala: Uni Popović, kustos Salona Muzeja savremene umetnosti

Ferit Kuyas (CH )Ferit_Kuyas_Novi_Beograd
Da li postoji uopšte prostor za razvijanje posebnosti i različitosti za urbanog pojedinca?
Verujem da postoji. Ipak, potreban je trud kako bi se ove aspiracije ostvarile. Daleko je lakše kretati se sa tokom, biti deo druptva ili plemenske zajednice.
Globalizacija i brz razvoj utilitarnog okruženja su sve primetniji. Kako da pronađemo prostor za lični napredak i nekonformizam?
Najvažnji savet koji mogu da dam je ste “Prati svoje snove”. Osoba može bit ii nekonformista iako pripada globalizovanom svetu. Ja prihvatam prednosti sveta u kome se razdaljine smanjuju i u kome granice nestaju a da ipak zadržim svoje kulturno nasleđe.
I za kraj, kuda idem i koliko će to putovanje da traje?
Idemo ka nejasnoj budućnosti. Borimo se sa efektima koje čovečanstvo ima na planet ii ta borba će bsve više postajati naš glavni zadatak. Koliko će to trajati ja ne znam. I ne znam da li ćemo biti uspešni. Samo se nadam.

Natalija Ribović (SR / GER)Transfer_by_Natalija_Ribovic
Da li postoji uopšte prostor za razvijanje posebnosti i različitosti za urbanog pojedinca?
Da, na interaktivnom igralištu.
Globalizacija i brz razvoj utilitarnog okruženja su sve primetniji. Kako da pronađemo prostor za lični napredak i nekonformizam?
Tako što ćemo ostati budni i posmatrati. Tako što ćemo postati kao amebe: bez forme ali sa svojom suštinom.
I za kraj, kuda idem i koliko će to putovanje da traje?
Idemo negde duboko i daleko. Putovanje je kao artičoka koju ljuštimo dok ne dođemo do srca.

Andy Heller (GER)Bellavista_Andy_Heller
Da li postoji uopšte prostor za razvijanje posebnosti i različitosti za urbanog pojedinca?
Da, u ličnom prostoru i subkulturama.
Globalizacija i brz razvoj utilitarnog okruženja su sve primetniji. Kako da pronađemo prostor za lični napredak i nekonformizam?
Tako što ćemo ponovo prisvojiti gradske prostore.
I za kraj, kuda idem i koliko će to putovanje da traje?
Idemo korak po korak.

Elham Rokni (IL)Elham_Rokni
Da li postoji uopšte prostor za razvijanje posebnosti i različitosti za urbanog pojedinca?
To zavisi od mnogo činilaca kao što su porodična istorija, pozadina, okruženje, zanimanje i tako dalje. Ipak, verujem da što je više pojedinac “izvan” normeima bolje šanse da zavoli svoju jedinstvenost u urbanom prostoru.
Globalizacija i brz razvoj utilitarnog okruženja su sve primetniji. Kako da pronađemo prostor za lični napredak i nekonformizam?
Trebalo bi da ohrabrujemo različitost i jedinstvenost kod dece tako da im dozvoljavamo da Budu a ne da Postignu.
I za kraj, kuda idem i koliko će to putovanje da traje?
Jednu deceniju. jedan sat ili minut. Dok god ne budemo nosily naše telephone biće to dobro putovanje.

Leta Peer (CH): Radovi umetnice L. Peer objavljeni su posthumno.

H2_leta_peer_

 

Leta_Peer_Mirror_1

H2_leta_peer_MF.81

Izvor: Sensa

Sensa redakcija

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.