Kako da prepoznate da li je dete zavisno od igrica: rizična granica između zabave i bolesti zavisnosti

Granica izmeđi igre i zavisnosti, tvrde stručnjaci, lako se prelazi.

Svetska zdravstvena organizacija nedavno je klasifikovala zavisnost od kompjuterskih igara kao bolest. Ova bolest najčešće pogađaja tinejdžere i mlađu populaciju, a najčešći simptomi su davanje prioriteta igranju igrica u odnosu na porodicu i društvo, ishranu, spavanje, školovanje. RTS je proveravao kada zabava prelazi u oipasnu zavisnost.

Ratovi, akcija, nasilje, borbe, pucnjava – ovakva tematika video-igrica okupira danas decu, ali i odrasle – gejmere i uvlači ih u novi, virtuelni život.

Kakav ste tip roditelja - angažovani, lenji ili aktivni: evo kakva će postati deca koja imaju puno aktivnostiKakav ste tip roditelja - angažovani, lenji ili aktivni: evo kakva će postati deca koja imaju puno aktivnostiModerni roditelji će učiniti sve, baš sve za svoje dete i misle da svom detetu čine samo dobro ukoliko ga stalno zabavljaju,…

Ispred računara provode i po šest, sedam sati, a najčešći razlozi su zabava, uzbuđenje i napetost svake nove partije, ali i zato što, kako kažu, iz video-igrice mogu nešto da nauče.

Trenutno je najpopularnija League of legends, tzv. LOL. "Meni se igrica sviđa, zato što zahteva razmišljanje, a ja volim takve igrice, strateške, da razmišljaš šta ćeš da uradiš, da postoji neka poenta u igrici", kaže jedan od dečaka sa kojima je ekipa RTS-a razgovarala.

Za igrice gejmeri umeju da izdvoje, kažu, i tri ili četiri sata. "Kad god nađem vremena, ili pre posla ili posle posla", navodi jedan gejmer.

Granica izmeđi igre i zavisnosti, tvrde stručnjaci, lako se prelazi.

"Ako primetimo da dete sve više i više vremena provodi za kompjuterom – sada je na nivou od dva, tri sata dnevno, za nekoliko nedelja je to tri ili četiri, pa za još par nedelja pet ili šest sati dnevno i ima tendeciju porasta. S druge strane, ako primetimo da dete ne može da se kontroliše – to je momenat kada kažete 'prekini s kompjuterom', a ono kaže 'evo sad ću', pa onda nastavi još sat vremena. Znači, kad primetimo da se to dešava tada već negde treba lampica da se pali", objašnjava psihološki savetnik dr Milan Radovanović.

A ako se jave i prve posledice, u smislu da je dete izgubilo prijatelje, da je popustilo u školi, da ima lošu komunikaciju sa roditeljima, tada se, kažu, problem zahuktao i treba se obratiti za pomoć. Na lečenje kod psihologa i logopeda zbog toga dolaze čak i trogodišnjaci.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.