Zašto je važno da sanjamo

Upravo nesvesni sadržaji predstavljaju taj tajni sastojak koji nam je neophodan da bismo sve što nam se dogodi spojili u korisnu životnu lekciju.

Kada je veliki otac psihoanalize Sigmund Frojd još početkom 20. veka konačno imenovao i opisao funkcionisanje našeg ličnog nesvesnog, snovi su iz mračnih predela prekrivenih paučinom neznanja i mistike prešli u naš svestan život, obojivši ga svojim apsurdnim sadržajima. Od tada traje naučna diskusija da li snovi imaju ili nemaju smisla. Bez obzira na to da li ćemo ih vrednovati ili ne, mi imamo potencijal da tumačimo snove i integrišemo ih u svoje svesno iskustvo. Kako bi bilo kad bi bilo...

Bilo bi idealno kada bi moderan čovek mogao da radi 8 sati, da se zatim 8 sati posveti sebi, svojim osnovnim potrebama i slobodnim aktivnostima i da onda i odspava isto toliko. Na taj način bi podmirio sve aspekte svog bića i ostvario maksimum svojih mogućnosti. Realnost modernog čoveka izgleda tako da on provede 16 sati radeći, a većina radnog stanovništva živi u uverenju da radi nešto što ne voli niti može da to zavoli. Manji broj srećnika je naizgled slučajno uspeo da svoje hobije i interesovanja pretvori u svoje zanimanje, kao recimo najomiljeniji sledbenik psihoanalize na filmu - Vudi Alen koji je bavljenje sobom uspeo da pretvori i u posao i u umetnost. Svoje neuroze leči kroz svoje filmove, a njegova popularnost je samo dokazala koliko su problemi jednog čoveka u stvari univerzalni izazovi sa kojima se svako od nas susreće.

Činjenica je da većina nas vreme posvećeno sebi smatra nedostižnim luksuzom, što je svakako greška u osnovi. Da bismo se bavili sobom moramo sebe staviti na prvo mesto, mirno i staloženo, bez ikakve griže savesti. Moderan čovek vrlo često ima samo nekih pola sata dok se sprema za počinak da se malo pozabavi sobom, oceni da li je imao uspešan ili neuspešan dan, da dodeli sebi jedinicu ili peticu za učinak tog dana i da se sruči u krevet rešen da se nekih 5-6 sati naspava. Možda je izlišno i pričati o kvantitetu sna, s obzirom na to da svi štedimo na tome jer je dan prekratak za naš užurbani tempo života, iako svi znamo koliko je noćni odmor važan. Spavanjem se obnavlja energija za naredni dan, a mozak se sam pobrine za snove. Istina, veliko je pitanje koliko mi uopšte znamo o tome šta se događa dok spavamo.

Neuronauka je u poslednje dve decenije jedna od najpopularnijih naučno-istraživačkih grana medicine. Čovek je zaista uspeo da sazna najskrivenije tajne prirode ali je, možda više nego i sam svemir, ostalo neistraženo kako u stvari radi naš mozak. S obzirom na trenutak u razvoju čovečanstva, možda je krajnje vreme da konačno zavirimo u sebe. Koliko je važna i popularna tematika neuronauke dokazuje i globalna manifestacija „Nedelja svesti o mozgu" - koja se u Srbiji održala po sedmi put, ove godine od 12. do 18. marta u organizaciji Studentske sekcije za neuronauke Društva za neuronauke Srbije. Manifestacija je obeležena nizom predavanja i izložbi s ciljem da se laičkoj populaciji predstavi napredak u dijagnozi, lečenju i prevenciji različitih neuroloških poremećaja kao i da se popularišu neuronauke uopšte. Ako ostavimo po strani moguće patologije mozga, šta je to u njemu, u nama neistraženo, kreativno, što se svake noći događa, u čemu leži snaga i ključ ka poznavanju sebe?

Umetnici su oduvek koristili snove. Pomislite samo na Dalijeve slike. Iz snova dolazi kreativnost. Sva velika umetnička dela su nastajala iz plodonosne saradnje našeg svesnog i nesvesnog. Ili, ako ćemo po Jungu, našeg arhetipskog, kolektivnog nesvesnog. Nismo mi samo proizvod ovog trenutka, kako je govorio veliki švajcarski psiholog. Mi smo proizvod generacija koje su se volele, patile, ratovale, nadale se, tumačile svoju stvarnost i svoje snove i to prenele na nas, sa svim greškama u tumačenju i uverenjima koja su obeležila njihovo vreme. Jung je uvek govorio da bismo pored istraživanja istorije filozofije, istoriji Duha najviše doprineli kada bismo proučili snove samo jedne osobe na svetu, jer se i u jednoj osobi sadrži čitav svet.

Jako je važno prepoznati pravu vrednost snevanja i potencijal za tumačenje koji snovi nose. Snovi nisu samo materijal za pisce i slikare. Snovi nose ogroman potencijal za ostvarivanje celovitosti ličnosti. Iako je nauka prepoznala vrednost snova, neki današnji naučnici su upravo najveće sumnjalice koje će možda tek najnovija moderna istraživanja ubediti da snovi nisu smeće koje treba odbaciti ujutru kad ustanemo. Mladi američki neuronaučnik Džona Lerer, autor knjige Imagine - How Creativity Works? u svom tekstu u Opinion rubrici Njujork Tajmsa objašnjava zašto je važno da sanjamo.

Najnovija naučna istraživanja su dokazala da je san važan ne samo za odmor već i za učenje i kreativnost. Naučnici su došli do zaključka da s obzirom na to da svest nije u stanju da sintetiše sve stvari koje nam se dogode u toku dana u smislene zaključke, upravo nesvesni sadržaji predstavljaju taj tajni sastojak koji nam je neophodan da bismo sve što nam se dogodi spojili u korisnu životnu lekciju. To znači da smo sposobni da u naše iskustvo ugradimo nešto što smo shvatili i naučili. Ako se lišite snova, odstranićete deo sebe koji ipak postoji i umanjiti sopstvene potencijale da budete mudriji, kreativniji i celovitiji. Lerer je u svojoj prvoj knjizi Proust was a Neuroscientist izneo tvrdnje da su mnoga moderna naučna dostignuća u polju neuronauka već ranije viđena u formi umetničkih uvida kod velikana poput Volta Vitmena, Pola Sezana i, naravno, Marsela Prusta. Pošto smo mi i racionalna i iracionalna bića, izuzetno je važno da se ne samo u umetničkim već i u naučnim krugovima prepozna upotrebna vrednost nesvesnog sadržaja koji dolazi iz snova da bi se samim tim ljudsko iskustvo konačno upotpunilo, bez stalne podele na crno i belo.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.