Zašto danas treba zapaliti sveću: evo kakvu nam čaroliju donosi moćno kretanje Sunca

Veruje se da se na ovaj dan možemo zaštiti od zlih sila, ankratka noć je predviđena za rađanje ljubavi! Srećan vam početak leta!

Danas, 21. juna je najduži dan u godini i službeno i početak leta za severnu hemisferu. Danas će Sunce sijati pravo preko Rakove obratnice, dok će Severni pol doseći svoj maksimalni nagib prema Suncu, što je najduži dan u godini. Letnja kratkodnevica je jedan od dva dana u godini – dva značajna prirodna praznika – kada bismo deo naše pažnje trebalo podariti Suncu.

Što više idete na sever, to je više dnevnog svetla. Severni pol će imati 24 časa dnevnu svetlost, poznatu kao "ponoćno sunce" ili polarni dan.

Ako ovo uradite danas u 17:54, očekuje vas ispunjenje želja: evo šta nam donosi magična letnja dugodnevicaAko ovo uradite danas u 17:54, očekuje vas ispunjenje želja: evo šta nam donosi magična letnja dugodnevicaEvo kako da iskoristimo magičnu energiju koju donosi letnja dugodnevica 21. juna...

Danas Sunce dostiže svoju najveću udaljenost u odnosu na ekvator. Letnja dugodnevica je jedan od dva dana u godini – dva značajna prirodna praznika – kada bismo deo naše pažnje trebali podariti Suncu. Drugi je, naravno, zimska kratkodnevica, prirodni početak nove godine. I dok se oko ovog potonjeg okupio velik broj praznika obojanih raznim tradicijama, letnja dugodnevica kao opšteprihvaćen praznik zadržao samo ponegde.

Svako godišnje doba samo po sebi ima neke svoje specifičnosti koje ga čine posebnim i čarobnim. Tako se početak leta oduvek tradicionalno obeležavao proslavama, bilo paganskim ili mnogo kasnije hrišćanskim. Proslave letnje kratkodnevice u zapadnoj i severnoj Evropi zovu se Midsummer jer slavlje pada na pola vegetacijskog perioda većine poljoprivrednih kultura, a Ivanjski kresovi su tradicionalne hrišćanske manifestacije koje su na neki način zamenile dotadašnje paganske rituale. Obe vrste proslava letnje dugodnevice imaju zanimljiva zajednička obeležja koja su sačuvana do danas, pa čine bogatu istorijsku baštinu tradicija i običaja.

Širom sveta u mnogim kulturama početak leta obeležavao se na posebne načine ostavljajući pri tom vidljivi trag na mnoge vidove umetničkog stvaralaštva i filozofskog promišljanja o odnosima Sunca i Zemlje, čoveka i svemira. O tome svedoči mnoga literatura, sačuvani zapisi različitih molitvi, priča, stihova posvećenim Suncu i uopšteno o važnosti dugodnevice, kao i poznato dramsko delo Vilijama Šekspira "San Ivanjske noći" koje je nadahnuto upravo čarima i posebnošću ove najkraće noći.

U paganskim proslavama starih Germana, Slavena i Kelta sunce se slavi kao simbol celog života. Verujući da u trenutku letnje dugodnevice ono ima najjaču snagu, drevni narodi Suncu u čast daruju svoju pažnju. To je doba kada se zaboravlja na sneg i hladnoću, a hrane i lekovitog bilja ima u izobilju. Glavne teme tih proslava su vatra, cveće žarkih boja i ljubav. Održavani su raskošni festivali vatre, ljubavne magije, igara u preskakanju vatre, i merenje visine skokova da bi se doznalo koliki će biti usevi, dozivanje duhova za buduće porodice, kao i za zaštitu svih prisutnih od demona i zlih sila (takođe se verovalo da se te noći okupljaju veštice kako bi se sastale sa zlim silama).

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.