Spora hrana, spori gradovi, bolji život: kako da se borimo protiv stresa i ubrzanja vremena

Ubacivanjem mozga u manju brzinu, zaštitićemo se od stresa i psihosomatskih bolesti, poboljšaćemo svoju sposobnost kreativnog razmišljanja i koncentracije.

Da li ste juče stigli da uradite sve što ste planirali? Pišete li redovno takozvane „to do" liste? Da li sebi često postavljate rokove za dovršavanje nekih poslova (srediću kuću do dva popodne i slično)? Da li su ovi rokovi, kada malo razmislite o njima, uglavnom nerealni za ispunjenje? Pravite li raspored vremena kada ste na godišnjem odmoru, kako biste ga što bolje iskoristili? Uvek gledate na kojoj je kasi najmanji red? Osećate hronični nedostatak vremena?

Većina ljudi danas ima manji ili veći problem sa vremenom. Uvek nam se čini da ga je premalo za sve što želimo da uradimo i rešenje uglavnom nalazimo u ubrzavanju. Američki fizičar Lari Dosi je još 80-ih godina skovao termin „opsednutost vremenom" kako bi opisao opsesivno verovanje da „vreme brzo prolazi, da ga nikad nema dovoljno i da moramo da okrećemo pedale sve brže da bismo išli u korak sa njim." Danas smo svi na ovaj ili onaj način opsednuti brzinom i stalno smo u gužvi.

Da li biste promenili svoju prošlost uz pomoć novih naučnih saznanja...

Kako bi nam pomogli, mnogi eksperti nam nude nove načine i savete za ubrzavanje u vidu kurseva brzog čitanja, boljeg organizovanja vremena, brzog vežbanja. Ovi eksperti nam najčešće govore kako da brže obavimo neki posao i tako dobijemo na vremenu. Međutim, ovo ne dovodi do uštede vremena. Naime, ljudi pronalaze sve više i više zadataka koji moraju da se obave odmah, te se tako opet vraćamo na početak i doživljaj da nam je „dan kratak". Ubrzavanju je naravno doprineo i tehnološki razvoj, kompjuteri, internet, mobilni telefoni, društvene mreže - doveli su nas u situaciju da smo dostupni u svakom trenutku. Od nas se očekuje da svaki zadatak uradimo gotovo trenutno, dok se pri tom broj zadataka umnožava.

Istraživači su otkrili da su nam u poslednjih dvadesetak godina ubrzane i intelektualne aktivnosti. Ako ne verujete, pogledajte neki film iz sedamdesetih godina prošlog veka, videćete da scene duže traju i da se radnja, prema današnjim kriterijumima, odvija sporo. Utvrđeno je da ljudi na izložbama danas provode mnogo manje vremena pored pojedinačnih eksponata nego što je to bilo nekada, a postoje i muzičari koji tvrde da se klasična muzika danas svira u tempu koji je brži od onog u kojem je komponovana. Savremene knjige su takođe mnogo kraće od romana iz devetnaestog i sa početka dvadesetog veka, tako da nam je danas vrlo teško da čitamo te knjige.

Proverite svoj odnos sa vremenom: kratka vežba koja će vam pomoći da smanjite stres...

Deca su svakako velike žrtve ubrzavanja. Ona danas mnogo brže sazrevaju i pretrpana su obavezama, od privatnih časova, do treninga i baleta. Živeći na ovaj način, deca su lišena uživanja u detinjstvu, dokolici i maštanjima koja su njegov neodvojivi deo. Ona su takođe pod stresom, a još nisu ni razvila adekvatne mehanizme da se sa njim suoče. U ovakvim uslovima, teško im je i da ih razviju. Naime, kada primete neke promene u ponašanju svoje dece, roditelji će ih najčešće uputiti stručnjaku, od koga očekuju da reši problem, umesto da se pozabave sobom, svojim odnosom sa decom i atmosferom koja vlada u porodici.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.