Savremeni ugao paganizma: gde je mesto starih običaja u novom svetu

Nasleđe naših predaka seže u daleku prošlost, kada su paganizam i paganski običaji zauzimali važno mesto u svakodnevnom životu.

Pogled na mesto paganizma u savremenom svetu daje nam Jelena Popović, vlasnica brenda Ljubav Vera Nada.

Recite nam šta je Samhain i nešto o poreklu ovog pojma.

Samhain” ili „Noć veštica” na staro-keltskom bukvalno znači kraj leta. Simbolizuje zadnju žetvu posle koje se više ne skupljaju plodovi sa polja već se ostavljaju kao darovi zimi koja nastupa, tami i duhovima predaka. Najstariji naziv je u stvari „Samain” i deli godinu na svetlost i tamu, toplo i hladno, leto i zimu, kao i na svet živih i svet predaka. Smatra se da je baš tada veo između svetova živih i predaka najtanji i da se tada oni prepliću. Vekovima unazad su se organizovale gozbe u čast „Samaina” i završetka svih radova u polju, podjednako za prisutne, kao i za pretke koji nisu više među nama, a istovremeno su se ljudi prerušavali da bi terali zle duhove koji bi mogli da naude njihovim porodicama, usevima. Svi ti keltski običaji su putovali u novi svet, Ameriku, gde su se malo „holivudizovali” i komercijalizovali te se vratili natrag u Evropu u obliku „Noći veštica” za koju svi znamo danas. Značenje i simbolika su ostali isti, samo što je praznik postao organizovan onako kako to diktiraju marketing i ekonomski momenat (prodaja kostima, detalja za ukrašavanje kuća, dvorišta, slatkiša, filmovi na tu tematiku, itd).

Narodno verovanje: ove biljke nas štite od mračne energije i loših događajaNarodno verovanje: ove biljke nas štite od mračne energije i loših događajaPrema naronom verovanju postoje biljke koje se već vekovima smatraju kao osnovna zaštita od negativne energije, a evo kako a…

Koja je suština Noći veštica? Da li se u njoj pojavljuju samo duhovi predaka ili treba da se suočimo i sa sopstvenim „duhovima”, odnosno idejama i mislima koje nas opterećuju ili koče?

Suština je poštovanje prema prirodi, smeni godišnjih doba, svetlosti/tami i svima onima koji su pre nas živeli, koji su deo našeg bića a koje doživljavamo kao zaštitnike naših porodica. Samhain je period gozbi i sagledavanja ko smo, šta smo, odakle smo krenuli i dokle ćemo stići u svakom smislu. Svakako, pošto je veo između svetova najtanji, možete da potražite savet predaka za sve nedaće i nedoumice. Kad god potražimo pomoć za bilo šta na bilo koji način – mi smo na duhovnom tragu isceljenja i rešenja.

Koji ritual možemo da primenimo u ovoj noći kako bismo pomirili prošlost i sadašnjost i nastavili rasterećeno u budućnost?

Kada spremate gozbu za sve svoje goste, spremite i za pretke. Namenite im porcije i ostavite ih negde u prirodi – neka životinjica će se radovati a duhovi će biti zadovoljni jer ste mislili na njih. Svi mi smo zbir svih naših predaka. Kada sagledamo koliko je generacija unazad u prošlosti trebalo da se rodi, preživi bolesti, nemaštinu, ratove i stasa da stvori opet novu generaciju koja je, kroz milenijume, dovela do Vas – trebalo bi da shvatimo koliko je život jedan neprocenjv dar. Sve što čini život – i lepe i ružne i tužne stvari su samo lekcije koje treba da naučimo. Što se tiče rituala – ovo je dobar period da se odreknete loših stvari, navika, osobina, ljudi. Napišite na papiriću čega se odričete i šta želite da ostavite u prošlosti, na primer – dugovanja, laži, prevare, nemaštinu, depresiju i spalite taj papirić. Na taj način ćete ostaviti deo tereta za sobom.

Svako u kući treba da ima ovu svetu biljku: dobro je poznata u narodu i odnosi negativnu energijuSvako u kući treba da ima ovu svetu biljku: dobro je poznata u narodu i odnosi negativnu energijuAko želite da otkolonite negativnu energiju, isprobajte svetu biljku koja čisti karmu.

Iako se poreklo Noći veštica nalazi u keltskoj tradiciji, šta je ono što je univerzalno za sve narode kada su ovaj praznik i noć u pitanju? Zašto je taj dan važan još od drevnih vremena?

Što se tiče keltske tradicije, podsetila bih da su i Srbi velikim delom Kelti. Uostalom, zar nije Beograd bio Singidunum? Postoje onolika keltska nalazišta po celoj Srbiji – npr. u Jagodini. Kod nas su Zadušnice i Bele poklade jednako povezane sa poštovanjem prema precima – kada idemo na groblja i delimo svoju hranu sa njima, Poklade – kada se teraju zli dusi i svi su maskirani, veseli. U suštini, svugde u svetu, baš u ovo vreme se praznuje na sličan način – takav je i Día de Muertos u Meksiku, gde se na sličan način neguje sećanje na pretke uz gozbe i odlazak na groblje, gde se gozbe nastavljaju slično našim Zadušnicama, ali veselije.

Izvor: Lovesensa

Lena Sudar

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.