Zašto sam se odlučila za fitnes u bašti

U mojoj fitnes dvorani čuje se samo cvrkut ptica, poneki zrikavac, vetar koji donese list iz obližnje šume, i to je sve...

Obično je svako godišnje doba obeleženo naletom odluka kojima ćemo do ove ili one prilike održati kondiciju i liniju u ravnoteži. Često se odlučujemo i na nove fizičke aktivnosti koje će nas ispuniti i mentalno i telesno. Tako barem razgovaraju moje prijateljice razmišljajući naglas o prednostima i nedostacima ovih ili onih vežbi. A šta je s tobom, pitaju me, hoćeš li i ti početi sa nekim vežbama? Ne, odgovaram nezainteresovano, ja svoje vežbe već odavno radim...

Danas baš sve mora da ima neku zanimljivu priču, pa tako i vežbanje. I tu potrebu je već odavno prepoznalo tržište fizičkih vežbi raznih oblika. Zato, uz već poznate i proverene oblike vežbanja, kojekakvi gurui izmišljaju nove duhovne i telesne discipline pokušavajući da nam objasne kako je naše socijalno depresivno stanje rezultat nepoznavanja upravo tih veština kojima oni vladaju. I moje prijateljice su sklone da se prepuste novotarijama koje donose takvi, komercijalno osmišljeni programi, koji najčešće tek komplikuju već postojeće veštine. Šta više, srećne su što su pronašle nešto novo i spremne su, kao pravi vernici, da upišu tečaj gumi-taestepa (tako ću nazvati ovu fiktivnu disciplinu) o kome će sa ushićenjem govoriti članovima porodice ne bi li ih nagovorile da se i oni upišu na kurs te iznad svega korisne veštine.

Šta je to svesno baštovanstvo i čemu nas ono može naučiti...

I onda, naravno, poznata slika. U nekoj dvorani u kojoj nema ni prozora ni vrata sabija se više desetina ljudi koji u znojavim trenerkama izvode čudne pokrete. Savijaju se i presavijaju, energično dišu, rastežu gume i uglavnom postaju srećni ljudi, jer sada pripadaju jednom novom svetu, nekoj novoj kulturi koja je mnogo zanimljivija, a ne dosadna i obična poput njihove.

Ja sam, međutim, odlučila da tome odolim i svoje kretanje ostvarujem u sopstvenom svetu, onome šta sam ja svaki dan i šta ću biti i ubuduće. A to je svet prirode, bašte, šume, livade. Svoje kretanje sam odlučila da ostvarim u tom elementu prirodne samodovoljnosti, u pejzažu koji ne moram sama sebi da objašnjavam i da se uveravam da se baš tu osećam prirodno i opušteno. Ne treba mi neka neobična veština kako bih se rastezala, savijala i znojila.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.