Tu gde se otkine deo bića, zasadite seme ljubavi, kako bi nikla nada a ne strah. O gubicima, nepovoljnim situacijama, strahovima i veri iskreno govori Jasmina Stojanović

Život teče po sopstvenim zakonima dolaska i odlaska, susreta i rastanaka, dobitaka i gubitaka i šta god da mi učinimo, opet će se dogoditi ono što treba. Ali u svakoj nepovoljnoj situaciji postoji šansa da ono neželjeno pređe u željeno. Jer mi sami smo alhemičari emocija.

Kao i kod drugih, tako su i kod mene trenuci neizdržive, slepe, nadiruće sreće mnogo puta bili zaspljusnuti dubokom tamom, koja ih je u mahu gutala, kao da nikad nisu postojali, a za sobom ostavljala pustoš srca i tugu, duboku, nesagledivu... I čini se da se, uvek kada pomislimo da ne može biti gore, desi ono čega se pribojavamo, ono što ne želimo, a najčešće ono na šta ne smemo ni da pomislimo. Gubitak ljubavi, dragih bića, nestanak snova i ideala, neostvarene nade, promašeni ciljevi... Svaki od ovih momenata od nas otkine neobnovljivi deo bića i ostaje nam da sagledamo kako ćemo dalje i možemo li dalje...

Mir posle gubitka

Tog jula pre nekoliko godina, avion se približavao i udaljavo od sunca u nepreglednom plavetnilu i osećala sam se tako blizu svih svemoćnih sila dok sam im se obraćala sa molbom da bude sve u redu sa mojom bebom. Iako sam znala, osećala da onog časa kada budem kročila na beogradski aerodrom ništa neće biti isto. "Mladi ste, biće još prilika...", bio je komentar stažiste nakon što je konstatovao prestanak rada srca detetu kojem smo se toliko radovali. U isto vreme, kroz agoniju druge vrste, prolazila je moja majka, boreći se za svoj život. Obe smo izašle ranjene iz bolnica u različitim gradovima, osećajući prazninu u telu, strah što nam se nešto ružno desilo i nadu da će na tome ostati. I odlučne da nas to neće slomiti.

Decembar u kome sam po drugi put prolazila kroz isti mrak nakon svetla koje nas je na trenutak obasjalo bio je snežan i težak. Stezala sam jaknu oko stomaka, savijala grudi, opet u sebi moleći da sve bude u redu, da malo srce kuca snažno i borbeno. Međutim, u taksiju koji me je vodio ka bolnici bilo mi je jasno da neće, i u meni su se javila snažna osećanja prezira, bunta usled nemoći, odustajanja od vere i nade... Ali ono što me je u periodu nakon toga održalo je bila odluka - da neću dozvoliti tome da me ugasi.

Moć je u nama: 7 afirmacija koje će vam dati snagu i odlučnost

Tih dana koji su usledili, svi prethodni "veliki" jadi, problemi na poslu, bivše ljubavi, pa čak i izgubljena draga bića, sve je delovalo malo i beznačajno. A ono što me je održalo bila je odlučnost - da ne mogu promeniti šta mi se dešava, ali mogu promeniti kako ću se osećati i šta ću tim povodom preduzeti. I da se neću plašiti. I iako ističemo da stvari posmatramo iz afirmacije, a ne iz negacije, tih dana kada je najjednostavnije bilo potonuti, mene je na površini održala jednostavna reč: neću, koja je tek kasnije, kako su rane zarastale postajala hoću. Iz neću da budem slaba, rodilo se hoću da budem jaka, hoću da imam ono što želim.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.